Put bez povratka

Selina je nervozno pogledala na sat. Svi silama se trudila da sačuva prisustvo duha. Spustila je ruke u krilo, sakrivajući nervozu. Sada, kada je čvrsto odlučila da zakorači stazom koja se nalazila pred njom, nije imalo nikakvog smisla da razmišlja o posledicama. Od početka je znala da povratka nema. Jedini put je bio onaj pred njom.
Okretanje leđa prilici koja joj se nudila, bio bi pravi kukavički čin, pomislila je. Tokom detinjstva i mladosti naučila je da živi s bolom i poniženjima koja je nikada nisu zaobilazila.
Osetila je laganu drhtavicu, dok je rukom prolazila kroz dugačku plavu kosu. Veoma je ličila na majjjjđ? dokje od oca nasledila visinu i vitku figuru. Ženstvene obline”njenog tela budile su pažnju muškaraca, ali je Selinina rea&ija na njihovo udvaranje izazivala njihovo razočaranje. Niko od njih nije mogao da zna daje hladno ponašanje sakrivalo Selinin strah i bol. Mladići sa kojima je studirala na Oksfordu nazvali su je ledenom princezom i većina bi odustajala posle prvog pokušaja udvaranja.
Selini je to više odgovaralo nego upuštanje u avanturu s njima. Njene sive oči ispunjavao je metalni sjaj koji je odavao odlučnost.
Odmahnula je glavom. U tom trenutku nije smela da razmišljaj prošlosti, mada joj se činilo daje sada bio pravi trenutak za to. Ljubav je za mnoge bila samo lepršava igra. Dobro se sećala kada je to rekao jedan od ljubavnika njene majke. Selina je najbolje znala kako strašne mogu da budu posledice takve igre.