Brijana klimnu glavom dok je pogledom i dalje lutala po okupljenim ljudima koji su čekali pridošlice. Uznemirilo ju je to što nije ugledala Martina pa je pokušala da umiri sebe pretpostavkom da on, zapravo, kasni.
– Eno ga moj brat – Ajrin pokaza na mladića koji im se približavao.
– Sećaš se mog brata Šeldona, zar ne? Je li neko došao da te dočeka?
– Nikoga još ne vidim, ali valjda će uskoro doći – uspela je da joj glas zvuči nemarno.
– Očekuješ Martina? – osmehnu se Ajrin.
– Naravno – Brijana se trudila da zvuči ubedljivo. – A koga drugo?
Brijana je ranije često viđala šeldona, ali se on uvek držao po strani jer
je bio stariji od njih. Bio je veoma zgodan i uvek izuzetno elegantan, a ponašao se kao da je potpuno svestan sebe. Mnoge njene prijateljice bile su zaljubljene u njega.
Pošto ga duže vreme nije videla, iskoristila je priliku da ga dobro odmeri dok se pozdravljao sa sestrom. Morala je da prizna da je privlačniji nego ikad i kao da je bio još uzdržaniji.
Iznenada je osetila nervozu Što će morati da se rukuje s njim. A najgore od svega bilo je to što od Martina još uvek nema ni traga ni glasa. Opsovala je u sebi jer joj je sve krenulo naopako i uplašila se da će zaplakati. Ostavio ju je da se sama snalazi s prtljagom i da pronađe način da stigne do grada. Duboko je uzdahnula odjednom shvativši da je Ajrinin brat posmatra. Zatreptala je da joj suze ne bi navrle na oči i prisilila je sebe da se osmehne.
Already a member? Log in here
