Amanda je opet bila sama. Držala je pred sobom svoje beleške. Rajan Larson je po rečima njegovog oca bio vrlo lepa i razvijena beba, sa gustom crnom kosom i tamnim očima. Amanda nikako nije mogla da se koncentriše. Ona je pred očima imala sliku jedne druge bebe. Godine su se izgubile, jednostavno, nestale. Odjednom je u njenom sećanju oživeo jedan zimski danu Vengenu, kada se vraćala sa skijanja i u hotelu srela svoga oca.
Ona ga skoro dve godine nije videla. Posle majčine smrti on je po nalogu svog preduzeća otišao u Kinu. Doduše redovno joj je pisao i obilato joj slao novac za izdržavanje, ali za to vreme oni su se prilično otuđili.
Doktor Timoti Sanders je imao tada oko četrdeset godina i još uvek je veoma lepo izgledao. Zato se Amanda nije ni najmanje iznenadila kada joj je kazao da se oženio jednom Engleskinjom, koja je bila petnaest godina mlađa od njega.
Bilo mu je veoma neprijatno kada joj je kazao da njegova žena ne želi da ima odraslu pastorku.
On je došao da Amandu, tako reći, isplati jednom vrlo zamašnom svotom novca.
Za Amandu je dvadeset hiljada funti značilo ogroman kapital, pa iako se njen ponos bunio protiv toga da se na takav način odrekne svog oca, ipak, bila je toliko realna da je udovoljila njegovoj želji i nije odbila taj novac.
U tom času nije ni sanjala da će joj taj novac brzo dobro doći.
Doktor Sanders je bio toliko oduševljen uviđavnošću svoje ćerke da joj je poklonio i svoja, skoro sasvim nova sportska kola. Obećao je da će joj i dalje pisati, ali je pre svega želeo da sa svojom mladom ženom napravi put oko sveta.
Oprostili su se kao dva partnera koja su neko vreme svog života bili vezani jedno za drugo, a sada nemaju više šta da kažu jedno drugom. I tek kada je otac otputovao, Amanda je shvatila da ona ima dvadeset godina i da je potpuno sama na svetu. Naravno, izuzimajući prijatelje sa studija sa kojima je došla u Vengen da provede osam dana odmora.
Already a member? Log in here
