~4~
Pretpostavljala je da je tu osobinu nasledila od majke, koja joj je, u stvari, i omogućila takvu raskalašnost: svakoga meseca, na račun Edvarda Blejka stizale su pozamašne svote novca. Od tog novca plaćalo se Mendino školovanje, putovanja širom zemlje svake zime i leta, kao i jedno u Evropu, kada je napunila dvadeset i jednu. Tim novcem otvorila je i galeriju, kupila sebi crveni, sportski dvosed, i nemilice ga trošila na to da pomogne svima koji bi joj se obratili. Za svoje lične potrebe nije trošila previše – Mendi Blejk i dalje je bila ona ista, „divlja“ devojčica, obučena sportski i neupadljivo, nikada previše našminkana niti luda za nakitom ili modnim detaljima.
Ono što je najviše volela bila su putovanja, a zabave i izlasci bile su aktivnosti na koje je trošila najmanje vremena. Njene veze sa mladićima bile su zato površne i kratkotrajne. Nije previše brinula zbog toga. Znala je da će ljubav doći jednoga dana, ali nije želela unapred da razmišlja o tome. Želela je da uradi toliko toga pre nego što zasnuje porodicu i dobije decu; nije nameravala da ponovi grešku svoje majke, pokušavajući tako nešto prerano i, kasnije, donoseći teške odluke.
Da, ipak je smatrala da je Nora pogrešila ostavljajući je; iako je nije krivila, odlučila je da njen sopstveni izbor bude malo drugačiji. Osim toga, znala je da će Nora kad-tad biti prinuđena da tu svoju grešku ispravi, i sa njom provede bar deo vremena koje je propustila u potrazi za svojim snovima. Dokaz za to voje verovanje držala je pred sobom, u vidu kratkog pisma koje je oduvek čekala.
