Velika biblioteka u koju je Džordžijana Terston ušla bila je obloţena teškim, tamnim drvetom. Na prozorima su bile natačene teške zavese koje jedva da su propuštale dnevnu svetlost.Tamni tepih nasred prostorije vapio je za čišćenjem, a gotovo svi komadi nameštaja izašli su iz mode pre desetak godina. Visoka tavanica bila je nekada davno ukrašena turobnom predstavom Police za knjige prekrivale su najveći deo zidova, a knjige, u teškm koţnim povezima, bile su stare i prašnjave. Kružne drvene stepenice vodile su do galerije na kojoj je bilo još polica popunjenih Dţordţijana je bila zadovoljna sobom jer je sve to uspela da primeti za nekoliko minuta. Konačno ju je ujak pozvao na razgovor a u njegovoj kući provela je već dve nedelje. U tu kuću je došla posle smrti svog oca i nijednog trenutka nije se osetila dobrodošlom. Njen ujak Stiven Arkendejl bio joj je potpuni stranac, kao i svi članovi njegove porodice.
***
Džordžijana se trudila da sačuva prisebnost kada je čula poslednje ujakove reči. Duboko je uzdahnula pokušavajući da sje pribere od šoka er je shvatila da je njen ujak spreman da je, takoreći,proda.
Međutim, ono što ju je najviše uznemirilo i uplašilo, pored činjenice da je lord Bantli bio gotovo vršnjak njenog ujaka, bile su glasine koje su odavno kružile u visokom društvu, a u vezi su s njim.
