Ukoliko ste jedni od onih koji imaju problema sa tremorom u rukama onda je ovo upravo članak za Vas. U nastavku saznajte šta se krije iza ovog zdravstvenog stanja i koja je preporuka za kontrolisanje istog…
Tremor, odnosno nevoljno drhtanje mišića, najčešće pogađa ruke, ali može zahvatiti i druge delove tela. Iako je ovaj simptom vrlo čest i obično nije ozbiljan, ipak može izazvati zabrinutost, posebno kada se primeti pojačano drhtanje. Svaka osoba ima blagi tremor koji je gotovo neprimetan u svakodnevnom životu, ali pod uticajem različitih faktora, kao što su stres, umor, neispavanost ili stimulansi poput kofeina, tremor može postati vidljiviji i izraženiji. Ipak, takvo pojačanje tremora je obično privremeno i nestaje kada se telo opusti ili kada se ukloni okidač koji izaziva drhtanje. Prema Blicu, ovaj oblik tremora nije razlog za ozbiljnu zabrinutost, jer se uglavnom povlači uz odgovarajuće mere opuštanja.
Međutim, u nekim slučajevima, tremor može biti posledica životnih navika ili drugih medicinskih stanja. Na primer, pad nivoa šećera u krvi, poznat kao hipoglikemija, može izazvati drhtanje, naročito ako je osoba preskočila obrok. Takođe, apstinencijalna kriza kod osoba koje prestanu da konzumiraju alkohol može izazvati slične simptome. Osim toga, nuspojave mnogih lekova mogu dovesti do drhtanja, uključujući lekove za astmu, antidepresive, kortikosteroide i određene antibiotike. Nedostatak vitamina B12, koji ima ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, takođe može uzrokovati tremor. Kako Telegraf izveštava, važno je prepoznati okolnosti u kojima se tremor javlja, jer lekar može utvrditi uzrok kroz detaljan pregled i analizu simptoma.
- Ljekari razlikuju dve glavne vrste tremora: tremor u mirovanju i akcijski tremor. Tremor u mirovanju javlja se kada su mišići opušteni, na primer dok ruke miruju u krilu. S druge strane, akcijski tremor javlja se tokom pokreta i najčešći je oblik drhtanja. Ovaj oblik tremora se dalje deli na posturalni tremor, koji se javlja dok osoba održava određeni položaj, poput ispružene ruke, i kinetički tremor, koji se pojavljuje tokom ciljanog pokreta, na primer prinošenja šoljice ustima. Esencijalni tremor je najčešći oblik tremora, obično zahvata obe ruke, a može se proširiti i na druge delove tela, kao što su glava, noge, pa čak i glasne žice, što može uzrokovati drhtav glas. Prema Novostima, pravilna dijagnoza tremora je ključna jer može ukazivati na različita stanja, pa je važno pratiti sve simptome i uzroke.
U nekim slučajevima, drhtanje ruku može biti simptom ozbiljnih neuroloških bolesti. Na primer, Parkinsonova bolest obično uzrokuje tremor na jednoj strani tela, koji postepeno prelazi na druge delove, a uz njega često dolaze i simptomi poput usporenosti pokreta, ukočenosti mišića i problema s ravnotežom. Drugi ozbiljan uzrok može biti multipla skleroza (MS), autoimuna bolest koja oštećuje nervni sistem. Takođe, moždani udar ili traumatske povrede mozga mogu izazvati tremor usled oštećenja mozga.
- Osim neuroloških poremećaja, tremor može biti uzrokovan i problemima sa štitnom žlezdom, kao što je hipertireoza, koja ubrzava metabolizam i može izazvati tremor, uz simptome poput ubrzanog rada srca, gubitka težine i osjetljivosti na toplotu. Ponekad problemi s jetrom ili bubrezima mogu dovesti do nakupljanja toksina u organizmu, što može uticati na funkcionisanje mozga i izazvati tremor. Blic ističe da je zbog širokog spektra mogućih uzroka ključna tačna dijagnoza, koja se postavlja kroz detaljan neurološki pregled, krvne pretrage i, po potrebi, dodatne metode poput CT-a ili magnetske rezonance.
Kada je reč o tretmanu tremora, važno je napomenuti da, iako za većinu oblika tremora ne postoji lek koji ga potpuno uklanja, postoje različite metode za upravljanje simptomima. Promene u životnim navikama mogu biti prvi korak u lečenju. To uključuje izbegavanje kofeina i alkohola, upravljanje stresom tehnikama opuštanja i obezbeđivanje dovoljno sna. U nekim slučajevima, fizikalna terapija može pomoći, jer pacijenti mogu naučiti vežbe koje pomažu u poboljšanju kontrole mišića i smanjenju tremora. Prema Kuriru, važno je razumeti da iako tremor može biti izazvan različitim faktorima, on često nije razlog za ozbiljnu zabrinutost, osim u slučajevima kada se drhtanje pogoršava ili postane stalno.
Ako primetite da vam ruke postanu neprestano drhte, važno je ne paničiti. Povremeno drhtanje je često samo reakcija tela na stres ili umor, međutim, ako tremor postane stalan, progresivno se pogoršava ili ometa svakodnevne aktivnosti, potrebno je obratiti se lekaru. Dodatni simptomi kao što su slabost, promene u govoru ili problemi s ravnotežom mogu biti znakovi ozbiljnijih problema i trebali bi biti signal za što hitniju posetu lekaru. Telegraf naglašava da je pravovremeno lečenje ključno za pravilnu dijagnozu i oporavak.
