Poznati ruski onkolog i imunolog Danil Šepeljajev u jednom razgovoru opisao je profil ljudi koji, prema njegovom dugogodišnjem iskustvu, najčešće obole od raka. Iako su zapažanja ponikla iz ruskog zdravstvenog sistema, naglasio je da se sličan obrazac lako prepoznaje i u Srbiji i zemljama regiona.
Njegove reči ponovo su otvorile važnu temu o načinu života, konstantnom pritisku svakodnevice i posledicama koje takav ritam ostavlja na zdravlje.Prema njegovom viđenju, najvećem riziku izloženi su ljudi stariji od 50 godina, kao i oni koji godinama funkcionišu u uslovima hroničnog stresa i stalne napetosti. To su osobe koje rade prekovremeno, brinu o porodici, otplaćuju kredite i dugove, te u toj trci zanemaruju signale sopstvenog tela. U tom sklopu, najopasniji spoj čine iscrpljenost i izostanak redovnih preventivnih pregleda: kad se osećaj „izdržaću još malo“ ponavlja mesecima i godinama, nastaje plodno tle za razvoj bolesti.
Šepeljajev tipičnog pacijenta opisuje kao nekoga ko ima umoran pogled, neispavan je, često raščupane kose i u očima mu se vidi trajna napetost. To može biti i muškarac i žena koji ne stižu da se odmore, stalno su pod pritiskom posla i finansijskih briga. Kad dobiju dijagnozu, neretko se suočavaju s dodatnim teretom: nedostatak novca ograničava izbor terapije, pa pristaju na osnovne i najjeftinije režime lečenja, iako bi im drugačiji pristup možda poboljšao ishode.
Onkolog naglašava da rak nije isključivo proizvod genetskog nasleđa. U velikoj meri povezan je s funkcionisanjem imunog sistema. Naš organizam svakodnevno neutralizuje brojne pretnje, ali kada imunitet oslabi, telo je ranjivije i teže prepoznaje i zaustavlja abnormalne ćelije. Zbog toga se bolest kod nekih može pojaviti i pre 45. godine, dok drugi, uprkos dubokoj starosti, nikada ne razviju simptome. Presudan je, kaže, kvalitet i snaga antitumorske odbrane organizma, koja varira u zavisnosti od životnih navika, stresa i opšteg zdravstvenog stanja.
Bolest se, prema Šepeljajevu, retko razvija „preko noći“. Češće je rezultat dugotrajnog zanemarivanja: premalo sna, loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti, neprekidna izloženost pritisku. Ljudi često misle da je pametno „stisnuti zube“ i izdržati do neke zamišljene pauze, ali organizam takav pristup kad–tad naplati. Zato podvlači važnost preventivnih pregleda i redovne kontrole imuniteta: rano otkrivanje promena često pravi razliku između uspešnog lečenja i teških komplikacija.
Nažalost, mnogi pacijenti prvi put dolaze lekaru kad je bolest već uznapredovala – ne zato što nisu brinuli o sebi, već zato što „nisu imali vremena“ ili sredstava. U praksi se, kaže, pokazuje da odlaganje brige o zdravlju povećava i zdravstveni i finansijski teret: lečenje je složenije, duže traje i psihološki je iscrpljujuće za čitavu porodicu.
Šepeljajev ističe da svako može uraditi mnogo kako bi smanjio rizik. Osnova je uravnotežena ishrana i uvođenje pokreta u svakodnevicu, makar kroz brze šetnje ili jednostavne vežbe. Jednako je važna briga o mentalnom zdravlju: hronični stres ne pogađa samo psihu, već i telo, postepeno slabi imuni odgovor i otvara vrata različitim oboljenjima. Tehnike poput higijene sna, svesnog disanja, kratkih pauza tokom dana ili razgovora sa stručnjakom mogu biti moćna preventiva.
Njegova poruka posebno se odnosi na ljude srednjih godina. Upravo tada mnogi najviše ulažu u posao i porodicu, dok sopstveno blagostanje ostavljaju po strani. U tom periodu gomilaju se obaveze, raste odgovornost prema deci i starijim roditeljima, a zdravlje postaje „stavka za kasnije“. Tek kad se pojave prve ozbiljne dijagnoze, postaje jasno koliko je bilo važno osluškivati telo i reagovati na vreme.
Zato upozorava da rak ne treba posmatrati samo kao medicinsku činjenicu. On je i odraz načina života i odnosa prema sebi. Na pitanje postoji li „idealni profil“ pacijenta, kaže da ga, nažalost, prepoznaje isuviše često: to su ljudi koji su sve uložili u druge, a premalo u sopstveno zdravlje. Oni koji su verovali da nemaju vremena da stanu i odmore, dok se iznenada nisu suočili s najtežim izazovom.
Ključ poruke je odgovornost: zdravlje ne sme biti poslednje na listi. Nije dovoljno nadati se najboljem; potrebno je praviti male, dosledne korake – od preventivnih pregleda i osnovnih laboratorijskih kontrola, do realnog planiranja sna, obroka i kretanja. Rak je, zaključuje Šepeljajev, bolest koja u velikoj meri zavisi od imuniteta, ali i od naše spremnosti da o sebi brinemo na vreme
