Senzualna obećanja

Zašto baš sada, zapitao se u očaju Kventin Pedington, kada je, pogledom kroz prozor, primetio da mu majka i sestra dolaze u posetu. Propustile su da se najave, kao i obično, uverene da im je dozvoljeno da rade šta god požele, kad god to požele. Raspolagale su Kventinovim vremenom u skladu sa njihovim sopstvenim potrebama. U tome su bile veoma usaglašene. Toliko, da Kventin nije imao niti snage, niti nerava, da se bori sa njima.
Gotovo u svemu im je udovoljavao i davao im za pravo, kako bi osigurao porodični mir i izbegao svađe. Međutim, sa protekom vremena, postajao je sve nezadovoljniji time što su ga majka i sestra kontrolisale, što su se uplitale u njegov život, što su mu izdavale uputstva o onome šta bi trebalo da radi i kako da se ponaša. Sve to mu je smetalo i ozbiljno mu narušavalo samopouzdanje.
Ali, nije imao snage da se pobuni. Po običaju je pristajao na sve što bi one rekle ili tražile, a ta praksa se poput stihije, širila i na druge ljude. Tako je Kventin postao neko bez prava na ljutnju, na pobunu, na svoj glas. Uvek se povlačio, prihvatajući zahteve i sugestije drugih. Zbog svega toga je imao ozbiljnih problema u komunikaciji sa ljudima, kako one koja se odvijala na privatnom, tako i na poslovnom nivou. Retko kada se bunio, kako bi zaštitio svoje interese i svoje stavove. Uvek je popuštao, uvek se povlačio.
Mučio ga je ozbiljan osećaj krivice zbog te slabosti, zbog rapidnog gubitka samopouzdanja. A majka i sestra baš ništa nisu činile da mu pomognu.
Naprotiv, one su bile najodgovornije za to, što je postao čovek sa kojim je svako mogao da upravlja.
Silvija Pedington, Kventinova majka, i Denijel, mlađa sestra, nisu imale običaj da kucaju ili zvone na vrata, već su odmah posezale za kvakom. Negodovale bi ako bi se pokazalo da su vrata zaključana. S obzirom na to da je Kventin očekivao gošću, vrata su bila otključana, što je njegovoj majci i sestri omogućilo ulazak u kuću u velikom stilu.