Sedela je zamišljena, sa šoljom čaja u ruci u svojoj kuhinji. Otkad je pre nekoliko dana bila u Noelovoj kuči, osečala se užasno usamljeno. I to zbog njega!
Njegov poljubac bio je nežan i nedužan gest kojim je izrazio saosećanje. Ipak, od tada ni na Šta drugo nije mogla da misli. Neodoljivo je šarmantan i nijedna žena, a pogotovo ona, nije mogla da mu odoli.
Neče biti dobro… Zar nije završila s muškarcima? Neče valjda dopustiti da opet bude povređena? Znala je da mora držati Noela na odstojanju pre nego Što bude prekasno. U jedno je bila sigurna: Noel bi njen život naglavačke okrenuo kad bi mu se za to pružila prilika.
I mada je sve to lepo posložila u svojoj glavi, sve je bilo uzalud: stalno je hvatala sebe kako misli na njega. Svaki put kad je prošla pored njegove kuče, tražila ga je pogledom i razmišljala o tome šta on radi, sedi li na terasi i da li ju je video.
To mora prestati! Ne srne više ovako gubiti vreme. Odlučno je ustala da isprazni mašinu za pranje posuđa i da ispegla veš. Ako požuri, brzo će završiti kućne poslove, pa će moći da prošeta po obali i da posmatra zalazak sunca.
Already a member? Log in here
