Odluka je bila doneta. Mučna, bolna, ona koja je nosila sa sobom nagoveštaj radikalnih životnih promena. Sve što je Delija Rouč trebalo da učini, da bi je sprovela u delo, bilo je da sačeka pravi trenutak.
Ignorisala je očigledne znake, koji su je navodili da ne odlaže ono što je bilo neizbežno. Produžavala je do u beskraj suočavanje sa realnošću, zavaravajući se da bi nešto moglo da se promeni.
Okolnosti se, međutim, nisu menjale. Samo su postajale još lošije, samo su je sve više navodile da učini ono, od čega ju je obuzimao smrtni strah.
Jedne kasne večeri, koju je provodila sama u kući, Delija je procenila da je došao trenutak od koga je bežala, da više nije smela da se uzaludno nada. Našla se na ivici emotivnog ludila,kada je njen suprug, Emerik Rouč, ušao u kuću. Bljesnuo je,kao i obično, svojim punim sjajem. Sijao je kao zvezda, što je po sopstvenom, i opštem uverenju i bio.
