Poznavala je mladog Kuvajćanina tek šest kratkih nedelja. Zbližilo ih je zajedničko interesovanje za fotografiju, pa su počeli da se viđaju na večernjem kursu koji su pohađali, a nekoliko slučajnih susreta preraslo je u redovne sastanke tri puta nedeljno, pa i češće, kako je Fejsal postajao sve posesivniji.
Budući da je Fejsal insistirao da je skoro svakoga dana vodi na ručak, ali i da se viđaju skoro svako veče, njihova veza nije mogla da se sakrije od ostalih devojaka u kancelariji. U početku su je nemilosrdno zadirkivale, sve dok nisu shvatile da ta ljubav postaje ozbiljna.
Tada se njihovo zadirkivanje pretvorilo u ozbiljna upozorenja i prepričavale su joj razne priče o tome šta jednoj Evropljanki može da se dogodi ako je dovoljno budalasta da preozbiljno shvati obećanja nekog bogataša sa Bliskog istoka. Felisija je ostajala pri svome. Bila je sigurna da je Fejsal previše poštuje da bi je povredio onako kako su to devojke nagoveštavale, ali se ipak veoma iznenadila, a potom osetila polaskanom, kada je on počeo da govori o braku.
