Alesandro Andreoti je stajao ispred ogledala u spavaćoj sobi i nameštao kravatu, kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima.
Nervozno je opsovao jer nije bio raspoložen za nezvane posetioce, u te pozne večernje sate. Kasnio je na zakazani sastanak, a sada je bio primoran da neplanirano izgubi još par minuta. Jer, samo je toliko bio spreman da posveti onome ko je stajao pred vratima.
Svakoga je mogao da otera, bez pardona i objašnjenja, ali ne i svog mlađeg brata, Luku, koji je nenajavljeno došao u posetu.
– Iznenađenje! – uzviknuo je Luka, šireći ruke i pozivajući Alesandra da se zagrle.
– Hej! Koga je to plima izbacila?! – uprkos užurbanosti,Alesandro se iskreno obradovao dolasku svog brata, koga nije
video nekoliko meseci. – Otkud ti? Odakle dolaziš?
– Odakle, hm… – Luka je značajno klimnuo glavom. – Dobro pitanje. Više ni sam ne znam gde sam, poslednji put, bacio sidro.
Uglavnom, u protekla dva meseca sam obišao sve luke na Jadranskom, Tirenskom, Jonskom i Sredozemnom moru!
– Pretvorio si se u pravog gusara, mališa! – Alesandro je šaljivo udario Luku iza ušiju, kao što je to činio dok su bili mlađi.
– Koliko si planirao da ostaneš u Riminiju?
– Samo ove noći. Sutra nastavljam dalje, ka Ankoni.
– Da li te neko prati na putovanju?
– Da… – Luka je slikovito prevrnuo očima-jedna devojka.
– Pa? Gde je?
– Ostala je da spava najaMi.
– Da spava? U ovo doba? – Alesandro je pogledao na sat,nakon čega je tiho opsovao. – Izvini, moram da telefoniram i da otkažem sastanak, na koji sam krenuo. Ti se smesti, uzmi pivo iz frižidera, napravi sendvič ako želiš. Mislim da ima i lazanje u rerni. Luka je otišao u kuhinju, gde je, umesto piva, uzeo konzervu soka. Vraćao se u dnevnu sobu, kada je začuo Alesandrov glas.
Žao mi je, Simona. Nadoknadiću ti ovo… Da, ako ne bude bilo kasno, javiću ti se malo kasnije… Ne, već smo pričali o tome. Ne možeš da prespavaš kod mene… Sebična si… U redu, iskupiću ti se… Zdravo!
Naviknut na iskren i otvoren odnos sa Alesandrom, Luki nije padalo na pamet da se pravi kako nije čuo njegov razgovor.
– Ko je Simona? – upitao ga je namršteno, kada mu se pridružio u dnevnoj sobi.
– Gledaj svoja posla, klinac – poručio mu je Alesandro,otkopčavajući gornje dugme na košulji. – Reci mi, kako si?
– Kako sam?! – Luka je sa ironijom ponovio postavljeno mu pitanje.
– Upravo premirem od straha da će se pokazati kako imaš ljubavnicu! Imaš li je, Alesandro?!
