Da Srbija ima svoje mališane za ponos, na svom ličnom primjeru najbolje pokazuje desetogodišnji Nikola Ružić iz dragačevskog sela Negrišori.
Ovaj dječak iako još uvijek mali, pokazuje da će od njega jednog dana biti veliki čovjek i domaćin. Odličan je đak u školi, sa svim peticama ali i vrhunski harmonikaš koji je rado viđen muzički gost na veseljima širom Srbije. Od svoje zarade Nikola je, vjerovali ili ne, zanovio stočni fond i kupio četiri teleta, ali i poljoprivrednu mašinu. I to sve samoinicijativno.
“Tele jedno koštalo me je oko 400 evra, dao sam imena Cveta, Ruža, Radio Mileva i Nikolina. Mami i tati nisam ni rekao šta nameravam da kupim, već sam ja sve to našao na internetu i dogovorio, posle sam tati rekao da odemo to da doteramo. Bio je iznenađen kad sam mu rekao, ali me je kao i obično podržao. Volim da pomažem tati u svakom poslu, šta god da treba. Volim kad zanovim domaćinstvo”, priča za Agenciju RINA ovaj nevjerovatni dječak.
Nikola ima mamu, tatu i baku, a veliki uzor u životu mu je deda kog je upamtio i trudi se da ide njegovim vrijednim i poštenim stopama.
“Ostao mi je njegov novčanik, u njemu čuvam parice. U bakinoj kući su mi i novčanik i pehari koje sam do sada osvojio na muzičkim takmičenjima. Deda je bio veliki majstor, sam je gradio od kamena našu kuću, gradio je manastir na Uvcu i manastir u Ovčar Banji. Ništa mi ne pada teško, lako mogu da uskladim obaveze u školi, harmoniku i poslove u domaćinstvu. Srećan sam što sam tati pomogao da kupimo i tarup za traktor, za to sam tačno izbrojao 1050 evra”, kaže uz osjmeh Nikola.
Roditelji su ga dobili nakon pet godina čekanja i on je njihova najveća sreća i radost, bakin ponos. Polovinom februara Nikola puni 10 godina i kako kažu, zahvalni su Bogu što ih je nagradio ovakvim djetetom. Poštenje, vrijednost i posvećenost domaćinstvu Nikola je imao i od koga da naslijedi, jer je i njegov tata Zoran sa vojih 14 godina na poklon tražio vršalicu umjesto nekih drugih stvari tipičnih za dječake tog uzrasta.
“Bogu hvala na Nikoli, ja sam se oženio u 42. godini i on je supruzi Miri i meni najveći dar i radost. To je sjajno dete, nije što je moje, ali stvarno bih svakom poželeo sina kao što je Nikola. On sve sa mnom radi, pomaže mi iako uopšte za tim nema potrebe, ali on to želi. Voli da svira harmoniku, tu smo ga podržali. Njegove kolege ga vole, često ga zovu i on obožava da im se priključi na tim veseljima. Skupljao je pare i sve sam preko interneta našao farmu krava u selu Gorobilje i kupio ta četiri teleta. Potom, ja sam kupio freze i rekao mu da nećemo sad da kupujemo tarup za traktor i on kaže „evo daću ja moje pare“ i izvadio iz svog novčanika oko 1000 evra za to. Nisam mogao da verujem, ponosan sam na njega i činimo sve da ostane ovakav, pošten i vredan”, kaže Nikolin otac Zoran.
Ponosni su roditelji i na njegove petice u školi i kažu da on domaći i sve što treba radi sam.
“Mi ne osećamo to Nikolino školovanje, čujemo da roditelji uče sa decom rade domaći, on sve završi sam, mi ga i ne pitamo nešto mnogo, jer nas svaki put u školi dočekaju petice i primereno vladanje. Nadamo se da će tako i ostati”, dodaje Zoran uz osmjeh.
Posebna ljubav je između Nikole i njegove bake, koja uz suze radosnice u očima priča o svom unuku.
“Dugo smo ga čekali i dočekali pravo blago. Baka sve radi i radiće za njega, samo mi je želja da dočekam taj njegov 18. rođendan, da budem živa i da to zajedno proslavimo. On kod bake u kući čuva sve svoje pehare”, kaže Nikolina baka.
