Srce pripada tebi

Dva slobodna dana, zasluženo dobijena nakon niza onih u kojima je mnogo
i vredno radila, Hestina Kalidas je iskoristila da bi se dobro odmorila, naspavala i pomogla roditeljima oko uređivanja bašte i velikog dvorišta. Imala je vremena i da se posveti nauci koju je studirala, ali ne u cilju polaganja ispita, jer se nalazila na dugom, letnjem raspustu. Vršila je istraživanja u sferi svojih interesovanja, čitala skripte i putem interneta uspostavljala kontakte sa kolegama širom sveta.
Bila je dobro raspoložena kada se, na početku radne nedelje, pešice zaputila u hotel „Ahilion”, u kome je radila kao servirka. Bezbrižno
je pevušila, držeći na ušima slušalice prikačene na mobilni telefon, slušalice iz kojih je dopirala muzika modernog ritma. Radovala se tome što je dan bio prijatno sunčan i topao, ali ne i vreo, poput dana koji su mu prethodili. Uprkos tome što je bila odmorna, nadala se da hotel neće biti previše pun i da, samim tim, ona neće imati previše posla.
Kada je došetala do uzvišice na kojoj se nalazio hotel, primetila je nešto
veoma čudno. Nešto što ju je navelo da zastane i skine slušalice sa ušiju.
Primetila je nekoliko stvari, koje su ukazivale na to da je hotel bio prazan.
Na gotovo uvek ispunjenom parkingu su se nalazili, u za to posebno ograđenom delu, jedino automobili zaposlenih. Veći deo, namenjen gostima, je bio prazan.
Ni na terasama nije bilo ljudi koji su obično u to vreme, pod
otvorenim nebom, pili jutarnju kafu. Na užadima nije bilo njihovog veša, niti su se na stolovima nalazili zaboravljeni sudovi.
Vladala je neprirodna tišina, zbog koje je Hestina bojažljivo
progutala knedlu.
Umesto na ulaz za zaposlene, ušla u hotel na glavni ulaz. Videla je svoje
kolege, međutim, nju niko nije primetio. Recepcioneri su bili uneti u proučavanje službenih knjiga, čistačice su žurno ribale podove, sobarice su trčale po stepeništima, dok su kelneri bili zaposleni pomeranjem nameštaja.
Svi su delovali napeto i izgledali gotovo uplašeno.