Stara balada

– Elijana, to je bilo pre četiri godine – prekinuo je mršteći se. – Osim toga, nije važno šta se mojim roditeljima sviđa, već šta ja i ti mislimo jedno o drugom – dodao je i iznenada zaustavio kola. – Osim toga, ti veoma dobro znaš šta ja osećam prema tebi. A tako je već godinama…
Devojka je svesno izbegavala njegov pogled.
– Zaista tako misliš, Dru? – tiho je upitala. – I pored toga što si u Engleskoj sreo mnoge privlačne devojke?
On se nasmeja. Pominjanje „mnogih privlačnih devojaka u Engleskoj” značilo je daje i ona ponekad mislila na njega.
– Tačno, draga moja. Sreo sam ih na desetine, samo da znaš. Kada si mi rekla da ne možeš da me voliš, stigao sam na fakultet i kazao sam sebi: Dođavola sa Elijanom Boji! Ima toliko mnogo drugih devojaka!
-Tbme raduje, Dru. Čovek kao što si ti treba da upozna svet, jer tek tada može biti siguran u ono što stvarno hoće.
– Da – kazao je on tiho. – Dosta sam putovao, mnogo toga video i sada sasvim sigurno znam šta želim.
Zaćutao je i pognuo glavu. Nije smeo da gleda u Elijanu, krajnjim naporima se savlađujući daje ne uzme u zagrljaj.
– Želim upravo ono što sam i pre želeo – kazao je odlučnim jasnim glasom. -Hoću tebe za ženu, Elijana.
Okrenula se i ozbiljno ga odmerila.
– Dru, sa mnom stvari ne stoje tako. Zaista… Veoma mije žao…
Tužno se osmehnuo.
– Pretpostavljao sam da su ti oseća-nja još uvek ista, ali sam ipak morao da ti kažem. Znam da sam obećao da ti više neću dosađivati, ali ipak…
– Nije to dosađivanje, Dru – odvratila je pomalo zbunjeno. – To je pitanje naših osećanja. Ja bih zaista volela da osećam isto što i ti, ah nažalost, nije tako.
-1 sigurna si da se stvari nikada neće promeniti?
– Kako to mogu da znam. Dru?
Njemu laknu.
– Onda možeš da mi odgovoriš na ovo: postoji U neko drugi?
– Ni govora! I ne srne da postoji!
– šta, pobogu, podrazumevaš pod tim kada kažeš da „ne srne da postoji”?
Ona se jedva primetno namršti.