Strast usamljenog kauboja

Planine su već utonule u sumrak kad je Karlin “džip” krenuo nazad prema ranču. Ona se nije skoro osećala tako umornom i prašnjavom i jedina joj je želja bila da se osveži i prilegne.
Vodeći računa o čistoći kuće, skinula je prašnjavu ođeću i ostavila je pred vratima. Rouzmeri ionako ima dovoljno posla bez dodatnog čišćenja zemlje s njenih čizama.
Pošto se osvežila, Karla se počela dvoumiti šta da radi. Čula je Tajlerov glas u biblioteci i želela je da siđe i popriča s njim. Međutim, bila je toliko umorna da je jedva stajala na nogama.
Zato je uzela budilnik, navila ga da zvoni za pola sata i praktično se srušila na krevet Zaspala je za tren oka.
Kad je sat zazvonio. Karli se učinilo da nije ni odremala, no znala je da će je očekivati na večeri. Uzdahnula je, obukla se na brzinu, ali ipak pažljivo i pošla niz stepenice.
Došla je do vrata biblioteke i videla senku unutra.

-Tajlere, ja… – počela je, ali je iznenada ućutala.
On nije bio sam u biblioteci. Pored njega stajala je devojka odevena u jahaće odelo. Kad je ugledala Karlu, devojka se namrštila i u očima joj se pojavio neprijateljski pogled. Zloba koja je zableštala u tim tamnim očima, iznenadila je mladu inženjerku, jer nije videla razloga da je osoba, koja je vidi prvi put u životu, posmatra na taj način.

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se