Taj osećaj se razlio po celom njenom telu i obuzeo je svu. Ni sama
nije znala zašto joj je srce tako luđački ubrzavalo ritam, a noge gubile
snagu.
Mrzela je što se osećala tako slabom u njegovom prisustvu, što nije
mogla uvek da mu se odupre onako kako je htela.
Metju je znao da mora da je poljubi. Osećao je toliko potrebu za
njenim usnama, da je bio uveren da bi je poljubio i na silu ako mu se
sama ne bi predala. Uplašile su ga te misli, ali samo na tren. Nije
mogao da odustane od svoje namere.
-Ni ovo nije moj stil – čula ga je kako šapuće kraj njenog ramena
i potom spušta svoje usne na njenu golu kožu.
Naježila se istog trenutka, a snažan talas uzbuđenja ju je zapljusnuo
svu. Gledala je i dalje ispred sebe, pokušavajući da pronađe taksi,
ali sada više ništa nije videla. Odjednom je bila svesna samo tog jednog
kvadratnog metra na kome su se nalazili njih dvoje. Bilo je nešto u
vazduhu, nešto u njegovoj blizini i toplini koja je izbijala iz njegovog tela
zbog čega je znala da će zauvek zapamtiti taj trenutak. Trenutak u kome
su joj se pred otvorenim očima pomešala svetla grada, zgrade,
prolaznici… u jednu masu i zavrteli se u krug. I sama je imala utisak da
se našla u nekom vrtoglavom krugu kada ju je okrenuo prema sebi i
spustio svoje usne na njene.
-Usne su ti tako meke – jedva se na trenutak odvojio od njih i
požudno promrmljao.
Osetila je kako je odvlači od puta i vodi je drugom pravcu. Nije
otvarala oči i nije joj bilo bitno gde idu. Bilo joj je važno samo da ne
prekine da je ljubi i proizvodi u njoj te divne osećaje koje do tog
trenutka nikada pre nije osetila.
-Hajdemo u moj auto – snažnije ju je povukao za sobom, samo
na nekoliko trenutka prestavši da je ljubi.
Za to vreme se Kendi osetila čudno, nesigurno na svojim nogama.
Ali čim ju je ponovo uzeo u zagrljaj i počeo da je ljubi ponovo joj se
vratila sigurnost.
