Od davnina su se ljudi služili nekim načinima koji i nisu baš popularni u današnje vreme ali kao i svi i mi savetujemo da se treba okrenuti što više prirodi i izbegavati hemikalije..
Kvasac, sastojak koji se gotovo svakodnevno koristi u pripremi hleba i peciva, ima i jedno sasvim neočekivano, ali izuzetno korisno svojstvo – može da posluži kao snažno i prirodno đubrivo za biljke. I dok ga većina povezuje isključivo s kuhinjom, baštovani su već odavno prepoznali njegove blagodeti za rast i zdravlje biljaka. Bilo da je u pitanju svež ili suvi kvasac, njegova primena u baštovanstvu može značajno poboljšati izgled i vitalnost sobnog i baštenskog bilja.
Uloga kvasca u rastu biljaka temelji se na njegovoj sposobnosti da aktivira mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Naime, kvasac sadrži korisne mikroorganizme koji, kada se unesu u zemlju, pomažu u razgradnji organskih materija i oslobađanju hranljivih sastojaka koji su biljkama potrebni za zdrav rast. Osim toga, kvasac utiče na regulaciju fitohormona – prirodnih regulatora rasta u biljkama – i jača imunitet biljke, čineći je otpornijom na štetne mikroorganizme, gljivice i neke insekte.
Koristi se i kao prirodna zaštita protiv napasnika kao što su lisne vaši, pauci i komarci, a njegov miris i prisustvo u zemljištu mnogim štetočinama smeta, pa se povlače s tretiranih biljaka. Osim zaštite, ono što posebno oduševljava jeste to što kvasac stimuliše rast – od korena do vrhova – zahvaljujući pojačanoj apsorpciji hranljivih materija iz zemljišta. Biljke brže razvijaju listove, dobijaju intenzivniju boju, a plodovi postaju zdraviji i bogatiji.
Jedno istraživanje sprovedeno 2020. godine, objavljeno u stručnom časopisu Agronomy, pokazalo je da pekarski kvasac u kombinaciji sa selenom pozitivno utiče na paradajz – povećava fotosintezu, ubrzava rast i doprinosi celokupnom zdravlju biljke. Međutim, efekat nije ograničen samo na paradajz. Na isti način možete pomoći i paprici, krastavcima, tikvicama, ružama, begonijama i mnogim drugim vrstama, uključujući i sobne biljke poput fikusa, spatifiluma i orhideja.
Za one koji žele da iskoriste ove prednosti, priprema prirodnog đubriva od kvasca je jednostavna i ekonomična. Potrebno je:
30 grama suvog kvasca (ili 100 grama svežeg),
čaša tople vode,
1 do 2 čaše šećera.
Kvasac se najpre pomeša sa vodom i šećerom, a zatim se smeša ostavi da odstoji dva sata kako bi započeo proces fermentacije. Nakon toga se sve razblažuje sa 10 litara mlake vode. Ovaj rastvor se ostavi da fermentiše ukupno sedam dana, nakon čega je spreman za upotrebu.
Ovako dobijeno tečno đubrivo koristi se za zalivanje biljaka, i to jednom na svake dve nedelje. Već nakon nekoliko tretmana može se primetiti razlika – listovi postaju bujniji, biljka izgleda zdravije, a njen rast se ubrzava.
Važno je napomenuti da se đubrivo od kvasca koristi kao dopuna, a ne kao zamena za redovno zalivanje ili osnovno đubrenje biljaka. Takođe, ne treba preterivati – kao i kod svakog đubriva, prevelike količine mogu dovesti do kontraefekta, jer previše aktivnih sastojaka može narušiti balans u zemljištu.
Uvođenje kvasca u negu biljaka može biti jednostavan, ali moćan korak ka zdravijem vrtu. Bez upotrebe agresivnih hemikalija, na prirodan način, možete poboljšati izgled biljaka, povećati plodnost i zaštititi ih od bolesti. Sledeći put kad budete pripremali testo, setite se da deo kvasca može da posluži i kao pravi eliksir za vaše biljke.
