Taj dan je bio kao i svaki drugi. Aleks Klark je sedeo u sobi svog prostranog i prilično praznog stana i pokušavao da uradi nešto na kompjuteru. Razmišljao je o svojoj prošlosti i o tome kako već dugo vremena od kada je prestao da se bavi “onim” poslom nema uznemiravanja i poziva u toku noći….
