Luksuzna kocija se zaustavila ispred velike, raskošne kuce Arcerovih u elitnom delu Londona. Uniformisani sluga je požurio da otvori vrata kocije grofu Darkfoldu i njegovom sinu vikontu Hardtornu. Grof je bio u svojim kasnim pedesetim ali je još uvek sacuvao vitalnost i snagu i da nije bilo njegove sede kose niko mu ne bi dao te godine. Izuzetno visok, ponosnog držanja, privlacio je pažnju gde god bi se pojavio, što zbog svog izgleda, što zbog svog bogatstva i visokog položaja u društvu.
Vikont je bio mlađa verzija grofa, visok i vitak, atletski građen, pravilnih crta lica i oštrog, aristokratskog profila. Njegova kosa boje peska bila je malo duža nego što je tadašnja moda propisivala ali je sa druge strane bio obučen po poslednjoj modi.
Odlučnim korakom otac i sin se popeše uz stepenice i uđoše u kuću u kojoj se održavala zabava. Vikont Hardtorn pređe pogledom po prepunoj sali ne skrivajući svoje nezadovoljstvo onim što je video.
– Rekli ste da će ovo biti mala zabava, gospodine grofe – pogledao je prekorno oca.
– Ovo i jeste mala zabava, gospodine vikonte – grof mu odgovori smeškajući se značajno.
– Da, naravno, oprostite mi – vikont odgovori sarkastično. – Dve stotine ljudi je mali broj za londonsku zabavu u visokom društvu.
– Upravo tako dečko – grof se nasmeja. – Hajde da pozdravimo našeg domaćina.
Džejson Krejn, vikont Hardtorn, išao je polako za ocem svestan pogleda koji su počivali na njemu. U Londonu je još uvek bila u toku Sezona, vreme kada su majke ponosno pokazivale svoje kćerke, debitantkinje, sa jednim jedinim ciljem, da ulove što bogatijeg muža za njih.
Znao je da ga sve te majke i kćerke sada pažljivo gledaju i odmeravaju pošto je izbegavao zabave za vreme Sezone koliko je to bilo moguće. Svaka devojka koju bi slučajno pogledao uputila bi mu uvežban osmeh koji je trebalo da ga očara i obori sa nogu zbog čega bi dotičnu devojku pozvao na ples.
– Nameravam da ostanem samo onoliko koliko to pristojnost nalaže – progunđao je tiho. – Nisam ovde ni pet minuta a već sam obeležen kao lovina.
– Ostaćeš onoliko koliko bude bilo potrebno – oštro reče grof i okrete se ka njemu. – Arčerovi su upravo izašli iz perioda žalosti i krajnje je vreme da upoznaš svoju verenicu.
– Koliko se sećam poznajem je – suvo odgovori Džejson.
– Prošlo je deset godina od kada si je poslednji put video, prema tome, ponovo ćete biti zvanično predstavljeni jedno drugom.
