Tebe sam čekala

Opet su razmenili poglede. Maks je, doduše, njihov sin, ali je po karakteru i shvatanjima bliži stricu Piteru. lako ih je bolelo da to priznaju, oboje su znali da je Maks bezobzirni egoista.
Mejzi je pogledala na sat. Pola sedam. Sela je u senku foajea da nesmetano prati one koji ulaze u hotel i da ostane neprimećena. S obzirom na njenu visinu, to baš nije bilo lako.
Već je primetila da je Majki stigao zajedno s nešto starijim dečakom i jednim parom, verovatno njegovim roditeljima. Kosa mu je bila začešljana, kao da je odrastao, ali klasično odelo na njemu činilo ga je mladim iako je verovatno želeo da postigne suprotan efekat. Mejzi se nasmešila.
Gosti su pristizali. Bilo je tu baš veselih ljudi različitih generacija, koji su se, sudeći po srdačnim pozdravima, dobro međusobno poznavali.
Pažljivo je odmerila Majklove roditelje. Majka je bila veoma elegantna, po Mejzinoj proceni na njoj je bila elegantna Armanijeva haljina.
Dijamanti u minđušama i oko vrata očigledno su pravi. Sudeći po toaletama i mestu gde se slavlje održava, zaključila je da Morganovi nemaju finansijskih problema.
Ali Mejzi je to odavno znala. Znala je sve o njihovom ponosu, aroganciji i mišljenju da su bolji od ostalih, a svakako bolji od…
Namrštila se kad je ugledala novopridošle zvanice. Začudo, nije joj privukla pažnju visina muškarca koji je ušao u foaje, več njegova aura, energija i nestrpljenje kojim je zračio.

-Brendone! – čula je glas Majklovog oca. Pošao je pridošlici u susret s osmehom na usnama, a onda se okrenuo njegovom bratu. – Džejmse, drago mi je što te vidim.
Odmah sam znala ko je to, pomislila je Mejzi, ali nije bila svesna uznemirujuće činjenice da se bavila samo Brendonom, a ne obojicom.
Zaista je visok kako je Majki tvrdio. Osim toga, muževan je i fascinantno šarmantan. Ali primetila je i određenu grubost i aroganciju u njemu, hladnoću koja je nekako kvarila čar tog njegovog preterano dobrog izgleda. Sve je na njemu i u njemu…