Lep, moćan i bogat – knez Konstantin je najpoželjniji neženja u svojoj zemlji. Sve dame ga saleću u nadi da će ga osvojiti. Ali, Konstantin nikako da zaboravi mladu medicinsku sestru Doru kojoj je pre tri godine izmamio jedan vreli poljubac. No, ona kao da je u zemlju propala. Naredio je da je traže po čitavom svetu i, konačno, na tragu je princezi svog srca! Međutim, nije ljubav sve što on od nje želi…
Odlomak:
Odjednom se čuo neki šum. Kao daje neka manja životinja trčala po šljunku kolskog ulaza. Bio je to sasvim uobičajen zvuk ali, uprkos tome, pažljivo je osluškivala i jedino stoje čula bili su glasni otkucaji njenog srca i tu i tamo blejanje koza sa susednog pašnjaka. Taj poznati zvuk trebalo je da je smiri.
-Ma hajde, ne budi melodramatična – glasno je rekla da se ohrabri. – Nikoga ne zanima to što ti napuštaš Nukurou.
Nedostajaće samo nekolicini ljudi. A oni, kada bi znali da ona ovo zabačeno mesto napušta zbog lošeg predosećanja, proglasili bi je ludom. Pa i ona je iz istog razloga ismevala Anu.
A ko bi brinuo za Majka ako zaista doživi nervni slom?
Energično je izvukla ključ iz tašne i tiho opsovala jer je pri tom slučajno na kauč ispao jedan koverat. Bio je napola otvoren, a na slaboj svetlosti lampe iz njega je zasijao mek, zlatasti pramen kose. Brzo je ubacila koverat u tašnu.
Drhteći, udahnula je vazduh i odlučila da spali onaj pramen čim se negde nastani. Bilo je to sentimentalno sećanje. Ali, njena budućnost pripada Majku i zato je svoju svetlu kosu otarbala u neupadljivu smeđu, a prirodne kovrdže ispravljala strogo ih češljajući unazad i vezujući ih u rep.
Sve je to morala svakodnevno da podnosi, kao jeftinu, nepraktičnu odeću koja je trebalo da prikrije njenu vitku figuru. Nabavila je čak i lagano zatamnjene naočare iza kojih je skrivala zelenkasto zlatne oči.
Ali, ništa nije moglo da sakrije njene meke, pune usne iako ih je šminkala svetlim nižem. Sve osim tih čulnih usana i rupice na bradi bilo je savršeno prerušeno.
Neupadljivo ponašanje uzdigla je do umetnosti. Ni na drugi pogled niko ne bi video ništa drugo nego samohranu majku bez ukusa, stila i novca. Naporno je radila za sebe i svoje dete, izbegavala je druženja i kao da se pomirila sa tim da živi izolovano.
Kada bi je predstava o lome rastužila, setila bi se Majkovog smeha i ozarenog lica dok joj trči u zagrljaj, kao i topline njegovih ručica i poljubaca kada ga uveče nosi u krevet.
Ništa joj na svetu nije bilo važnije od Majka! Trebalo je da požuri ako je te večeri htela da ode odatle.
Uzela ie putnu torbu i krenula prema vratima. U tom trenutku ćula je zvuk motora automobila koji je još bilo daleko. Uplašeno je bacila torbu i, sakrivši se iza zavese, osmotrila je tminu kroz prozor. Zvuk iz obližnje ulice postajao je sve glasniji… a potom je utihnuo.
