U redu, gospodine Konor. Da, naravno da pristajem! Kada treba da vam se javim?
Tori Rid zamišljeno je gledala nekud preko glave svoje prijateljice, a zatim se naže i dohvati olovku. Melani joj dodade parče papira, sa veoma nestrpljivim izrazom lica. Pomno je pratila svaki pokret i prosto gutala reči koje je n jena cimerka i prijateljica govorila u slušalicu.
Budite bez brige. Spremna sam da u potpunosti opravdam poverenje koje ste mi ukazali…
To! – Melani prigušeno ciknu i otplesa u pravcu kuhinje. Čula je dovoljno. Tori je napokon dobila svoj prvi posao!
Do skorog viđenja, gospodine Konor – vitka devojka duge, smeđe kose pažljivo spusti slušalicu na mesto.
Istog trenutka njeno do tada ozbiljno, lepo lice pravilnih crta potpuno se preobrazi. Crne oči zablistaše, a pune, izražajne usne razvukoše se u zadovoljan osmeh. Ona potrČa ka kuhinji, gde se umalo sudari sa Melani, koja je još uvek plesala, sa dve čaše u ruci. Tori primeti vino na stolu i naglo se uozbilji.
Šta slavimo? – ugrizla se za usnu i blago namrštila, glumeći zbunjenost.
Ništa – Melani spusti čaše na sto i do polovine ih napuni, tiho pevušeći.
To ja samo onako…
Tori više nije mogla da se pretvara i obe devojke se glasno nasmejaše.
Čestitam, Tori! – prijateljica je snažno zagrli, a zatim joj pruži čašu.
Da nazdravimo!
Čemu?
Za početak, plaćenim računima i novim zavesama! Kasnije ćemo videti…
Ma. kakvim računima? Ti se ponašaš kao da sam ja. ovaj prvi mesec, u kompaniji gospodina Konora radila za šišarke!
Naravno da nisi. draga – Melani zabaci kosu i pogleda je pokroviteljski.
Radila si za mrvice!!!
Tori spusti čašu i napući usne.
