Uz zvuke gitare

Zajedno sa ostalim zvanicama, prisutnim u velikoj sali hotela „Anaro”, i Medlin je ustala od svog stola, kako bi gromkim aplauzom pozdravila doktora Aldena Holandera. Pomnim pogledom gaje pratila dok je preuzimao trofej i zauzimao mesto pred mikrofonom, kako bi se zahvalio na dodelje-nom mu zvanju.
Te večeri je izgledao posebno privlačno, odeven u cmo odelo formalnog kroja i belu košulju, uz detalje kojima je ispoštovao sva pravila dobrog odevanja. Svoju kratku, prosedu kosu je zalizao, kako bi njegov sveže preplanuli ten, stečen tokom desetodnevnog boravka u Kalifomiji, došao do punog izražaja. Preplanulost je, istovremeno, potencirala plavetnilo njegovih očiju, koliko i sjaj blistavo
belih zuba. Na zglobu mu je sijao sat, optočen dijamantima, koji je vredeo koliko i nečiji stan.
Osmehivao se zarazno i samouvereno, po svemu odajući čoveka koji se osećao odlično u sopstvenoj koži. Primio je nagradu bez ikakve sumnje u to da ju je zaslužio. On je verovao u sebe, u svoje sposobnosti, i nikada nije oklevao da o njima govori, niti da se na njih poziva. Odlikovao se svim osobinama rođenih lidera, onih koji ne oklevaju, ne zastaju, ali i onih koji se ne preispituju. Umeo je da vlada svakom situacijom, posebno onom kritičnom, do koje bi došlo u operacionoj sali. Ostavljao je jak utisak na sve, posebno na žene, koje su se lako zaljubljivale u njega.
I te večeri su ga, mnoge, gledale zaljubljeno, i aplaudirale mu oduševljeno. Medlin ih je posmatrala, prilično ravnodušno.
I nije se, čak, ni uznemirila kada mu je jedna upadljivo atraktivna plavuša krišom poslala poljubac kroz vazduh, dok su razmenjivali brze poglede.