– Imam neizmemu čast i lično zadovoljstvo da nagradu za najinova-tivnijeg neurohirurga, uručim svom prijatelju i saradniku doktoru Aldenu Holanderu, iz Medicinskog centra Ari-zona! – euforično je uzviknuo doktor Mark Vemon, držeći u ruci prigodni, pozlaćeni trofej.
Zajedno sa ostalim zvani čama, prisutnim u velikoj sali hotela „Anaro”, i Medlin je ustala od svog stola, kako bi gromkim aplauzom pozdravila doktora Aldena Holandera. Pomnim pogledom gaje pratila dok je preuzimao trofej i zauzimao mesto pred mikrofonom, kako bi se zahvalio na dodelje-nom mu zvanju.
Te večeri je izgledao posebno privlačno, odeven u crno odelo formalnog kroja i belu košulju, uz detalje kojima je ispoštovao sva pravila dobrog odevanja. Svoju kratku, prosedu kosu je zalizao, kako bi njegov sveže preplanuli ten, stečen tokom desetodnevnog boravka u Kalifomiji, došao do punog izražaja. Preplanulost je, istovremeno, potencirala plavetnilo njegovih očiju, koliko i sjaj blistavo belih zuba. Na zglobu mu je sijao sat, optočen dijamantima, koji je vredeo koliko i nečiji stan.
Osmehivao se zarazno i samouve-reno, po svemu odajući čoveka koji se osećao odlično u sopstvenoj koži. Primio je nagradu bez ikakve sumnje u to da ju je zaslužio. On je verovao u sebe, u svoje sposobnosti, i nikada nije oklevao da o njima govori, niti da se na njih poziva. Odlikovao se svim osobinama rođenih lidera, onih koji ne oklevaju, ne zastaju, ali i onih koji se ne preispituju. Umeo je da vlada svakom situacijom, posebno onom kritičnom, do koje bi došlo u opera-cionoj sali. Ostavljao je jak utisak na sve, posebno na žene, koje su se lako zaljubljivale u njega.
I te večeri su ga, mnoge, gledale zaljubljeno, i aplaudirale mu oduševljeno. Medlin ih je posmatrala, prilično ravnodušno.
I nije se, čak, ni uznemirila kada mu je jedna upadljivo atraktivna plavuša krišom poslala poljubac kroz vazduh, dok su razmenjivali brze poglede.
Iako je doktor Alden Holander bio njen muž.
Prepoznala je u toj plavuši me-nadžerku za odnose sa javnošću Medicinskog centra Arizona, u kome je Alden radio. Nekoliko puta ju je gledala na televiziji, dok je davala izjave, vezano za okolnosti nečijeg lečenja. Svaki put bi procenila da je izgledala previše napadno za osobu, koja je obaveštavala medije o životima i smrti pacijenata, ipak, profesionalnost joj se nije mogla osporiti.
Medlin je odavno znala da je njen muž imao ljubavnicu, ili više njih, čak, i uvek je pomišljala da se radilo o medicinskim sestrama koje su, poslovično, gajile slabost prema zgodnim doktorima. I iako nije želela da im zna ni lica, ni imena, te večeri je saznala sa kim ju je muž varao.
Istina, nije mogla da se seti imena atraktivne plavuše, jer gaje, očigledno, neprekidno potiskivala iz svesti. Kao daje, na nesvesnom nivou, znala da joj je ona suparnica.
Pitala se da li je Alden voleo svoju ljubavnicu, ili mu se, samo, dopadalo da vodi ljubav sa njom. TVenutak, u kome će morati da mu postavi to pitanje se primicao velikom brzinom, ipak, nije očekivala iskren odgovor.
Odavno je shvatila da ju je muž lagao. Počeo je to da čini gotovo na samom početku njihovog braka. Pet godina kasnije, Medlin je imala utisak da više ništa nije mogla da mu veruje.
Pretpostavila je da je lagao i atraktivnu menadžerku, i pitala se koliko mu je ona verovala. Gledala ga je sa iskrenim oduševljenjem, ali ne i sa ljubavlju. Bilo je za pretpostaviti da ih je jedino seks povezivao.
Madlen je procenila da joj to, više, nije bilo važno. Odavno su prestale da je čine zabrinutom stvari vezane za njenog muža. Ako bi se to uzelo u obzir, ni ona njemu nije bila vema. Prestala je da ga voli, i da ga poštuje, i da haje za njegovom odanošću.
Te večeri mu je iskreno aplaudirala, jer je upravo ona, više nego bilo ko drugi, znala koliko je Alden bio dobar hirurg. Upravo je zbog svoje odanosti poslu prestao da joj bude posvećen, njoj, koliko i drugim, njemu bliskim, osobama. Retko je komunicirao sa roditeljima, sa bratom, sa prijateljima.
A nju, svoju suprugu, je pretvorio u slušaoca. U nekoga kome je mogao da priča o svojim uspesima, i da najavljuje svoje ambicije.
Po dobijanju nagrade, Aldena su okružile kolege, novinari, kao i direktori drugih bolnica, rešeni da ga anga-žuju, dok je Medlin otišla do stola, na kome je bilo izloženo posluženje. Dva popijena koktela su je potpuno oša-mutila, a brzina, kojom su delovali na nju, je podsetila na to da čitavog dana ništa nije jela.
Napunila je tanjir i vratila se za sto, za kojim je sedela. Počela je mirno da jede, potpuno imuna na gužvu, koja je vladala oko Aldena.
Krunska odluka
