– A zašto ne bi imao? – čuo se dubok muški glas i recepcionerka je u trenu prebledela, šokirano trepćući.
Šarliz se okrenula. Zgodan muškarac tamne, razbarušene kose, na sebi je imao isprane pantalone, majicu i… kaubojske čizme.
– Ona… nije imala zakazano – rekla je devojka za recepcijom. -Došla je da… zakaže vatromet za venčanje.
Muškarac se okrenuo odmerivši Šarliz. Nesvesno je ispravila suknju, pa je poželela da skloni pramen s lica, ali joj je kosa bila savršeno zategnuta.
– Čestitam – rekao je prijatno promuklim glasom.
– Molim? – možda joj čestita što je izabrala baš tu firmu?
– Venčanje.
– Oh… ne udajem se ja – taj dan je daleko, jer muškarca njenih snova nema na vidiku. I kako bi ga pronašla kad nije znala šta želi? A u ovom trenutku zadovoljava se uspešnom karijerom. Želela je da bude nezavisna. Kada bolje razmisli, ovo je prvi korak u tom smeru i zato mora da obezbedi vatromet.
– Ja sam organizatorka – rekla je. – Udaje se moja klijentkinja.
– Razumem – zaiskrilo je nešto u njegovim očima. – Onda ste na pravom mestu. Siguran sam da će vam Ronda pomoći da rezervišete.
Ronda se nakašljala.
– Treba im vatromet za sledeću subotu, gospodine Bruk.
Gospodin Bruk? Generalni direktor preduzeća na dobrom
glasu nosi isprane farmerke i kaubojske čizme na poslu? A ona je očigledno preterano elegantna. Ipak, ovo je prilika za razgovor.
Šarliz je primetila pogled koji je uputio toj Rondi pre nego što je krenuo.
– Naravno, gospodine Bruk – rekla je devojka na recepciji. -Daću joj listu firmi, kojima može da se obrati.
– Ali ja ne želim drugu firmu – Šarliz je zvučala grublje nego što je nameravala. – Želim najbolju, a to je vaša, zar ne?
– Tako je – potvrdio je. Šarliz se namrštila. Videlo se da on uživa u ovoj situaciji. Oči su mu bile crne kao noć.