Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja praznik posvećen jednom od najvećih svetitelja hrišćanstva. Ove godine ovaj praznik pada u subotu pa se istovremeno obiljeležavaju i ljetnje zadušnice, dan posvećen molitvi za upokojene i sjećanju na pretke.
Sutra pravoslavni vernici obeležavaju jedan od važnijih duhovnih događaja – Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, koji ove godine pada 7. juna, a kako praznik pada u subotu, tog dana se zajedno obeležavaju i letnje zadušnice, dan posvećen molitvenom sećanju na upokojene.
Ko je bio Sveti Jovan Krstitelj i zašto je poseban?
Sveti Jovan Krstitelj zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji – poštovan je kao Preteča Gospodnji, prorok koji je svojim životom i delom najavio dolazak Isusa Hrista. Njegova uloga u Svetom pismu je izuzetna: krstio je Isusa u reci Jordan, pozivao narod na pokajanje i pripremu za dolazak Mesije. Stradao je mučeničkom smrću po naređenju cara Iroda, zbog svoje odvažnosti da javno osudi nemoral u vlasti.
U crkvenom kalendaru Sveti Jovan se proslavlja više puta godišnje, ali je posebno značajna svetkovina Trećeg obretenja njegove časne glave, koja se obeležava 25. maja po julijanskom, odnosno 7. juna po gregorijanskom kalendaru. Ovaj događaj označava treće pronalaženje njegove svete glave, koja je bila izgubljena i čudesno pronađena u više navrata, uz znakove i čudesa koja su pratila ta otkrića.
Narodna verovanja i duhovna simbolika praznika
U srpskoj narodnoj tradiciji ovaj dan je obavijen brojnim verovanjima i duhovnim simbolima. Prema predanju, sunce na ovaj dan „zastaje“ tri puta i „zaigra“, što narod tumači kao kosmički znak svetosti praznika i Božje prisutnosti.
Takođe, postoji drevno verovanje da se nebo u ponoć tri puta otvara, omogućavajući dušama pokojnika da lakše pronađu put ka raju. Oni koji ostanu budni u tom svetom trenutku, mogu poželeti tri želje, za koje se veruje da će biti uslišene ako su iskrene i čiste.
U narodnoj pesmi i predanju, zabeležen je običaj da devojka na koju je bačena kletva, naročito ako se ne može udati, treba da se pomoli Svetom Jovanu u crkvi ili manastiru, da zapali sveću i ostavi skroman prilog. Veruje se da se time kletva može ublažiti ili potpuno ukloniti.
Letnje zadušnice – dan molitvenog sećanja i duhovne brige za preminule
Istog dana, u subotu 7. juna, obeležavaju se i letnje zadušnice, dan kada se pravoslavni vernici posebno mole za svoje pokojne. Ove zadušnice uvek se obeležavaju subotom pred praznik Silaska Svetog Duha na apostole, poznat i kao Trojice ili Duhovi, koji se slavi tri dana – 8, 9. i 10. juna.
Zadušnice su dan kada se, po narodnom i crkvenom običaju:
Ide na groblje, gde se uređuju i čiste grobovi bližnjih
Poziva sveštenik da osvešta grobno mesto i pročita molitvu
Pale se sveće i ostavlja skromna trpeza u znak ljubavi i sećanja
Deli se milostinja – hrana, piće ili pomoć potrebitima – u ime pokojnih, kako bi im se duša okrepila
Veruje se da se molitvama, svećama i milosrđem može olakšati duhovni put dušama preminulih, posebno onih za koje se niko ne moli. Zato se naglašava važnost zajedničke i iskrene molitve, kao mosta između sveta živih i sveta večnosti.
Duhovni značaj zajedničkog praznovanja
Spoj Trećeg obretenja glave Svetog Jovana i letnjih zadušnica daje ovom danu izuzetan duhovni značaj. S jedne strane, podseća nas na veličinu Svetog Jovana – simbola pravde, istine i Božjeg glasa u svetu – a s druge, na odgovornost svakog čoveka prema precima, dušama pokojnih i večnosti.
U savremenom vremenu, kada su ritam života, obaveze i otuđenost mnoge udaljili od vere i duhovnih vrednosti, ovakvi praznici nude priliku za povratak sebi, molitvi, porodici i Bogu. Oni nas podsećaju da su vera, sećanje i ljubav večne vrednosti, koje povezuju generacije – i žive i upokojene – u zajedništvu koje nadilazi prolaznost sveta.
