Zapravo, Liz je nevoljko priznala sebi da nije ostala imuna na moćnog i muževnog Kema Hilijera. Shvatila je to tek pre nekoliko dana…
Bio je vreo dan u Sidneju i uputili su se pešice na sastanak, samo dve ulice dalje od njegove kancelarije. Buka saobraćaja odbijala se od fasada višespratnica, a na trotoaru je vladala gužva. Odjednom se Lizina potpetica zaglavila između dve betonske ploče. Saplela se i sigurno bi pala da je Kem nije uhvatio za ramena i uspravio.
– Hvala – promucala je.
– Je li sve u redu? – upitao je uzdignutih obrva.
– Jeste – slagala je jer, naime, ništa više nije bilo kao pre. Dodir njegovih ruku, njegova blizina, svest o njegovom snažnom telu… Sve ju je to uzdrmalo do temelja. Međutim, najviše ju je iznenadio osećaj uzbuđenja, telo joj je bridelo od njegove blizine.
Srećom, brzo se pribrala ne odajući ništa, inače bi u zemlju propala od stida. Nastavili su dalje.
Ako je Kem nešto primetio, nije to ničim pokazao. Ipak, nešto duboko u njoj nije želelo da se kontroliše u šefovoj blizini i to ju je iznenadilo, ali i uplašilo.
Pošto se Kem korektno poneo prema njoj, bilo je neshvatljivo zašto je pomišljala na seks!
Nije se osmehnuo kada je podigao pogled s dokumenata na pisaćem stolu i upitno pogledao Liz.
– Gospođica Pengeli… – Liz proguta knedlu. Kako to da mu saopšti, zaboga?!
– Ovaj… ona neće doći.
Kem Hilijer se namršti i tiho opsova sebi u bradu.
– Tek tako? – ljutito je pogledao Liz.
– Manje-više – Liz oseti da joj se boja vraća u obraze.
