Ušla je polako u veliku sobu koja je služila kao trpezarija. Svi su već bili tu. Olivcr je sedeo do ujaka i odmah galantno ustao da je pozdravi kad je ušla. Sa nelagodom je istrpela značajni stisak njegove ruke, dok se saginjao prema njoj da joj skoro šapatom uputi reči pozdrava. Promrmljala je nešto zauzvrat, izmičući se od njega. Krajičkom oka uhvatila je značajni smešak starog Miladina. Bar je uspela da izbegne mesto pored Olivera, iako joj je odmah privukao stolicu do sebe. Umesto toga. sela je prekoputa. do ujne i Smilje.
Smilja je odmah počela daje podgurkuje i da se smejulji, dok je majka nije strogo ukorila i zapretila joj da će u krevet bez večere. Onda se smiriila, bar na neko vreme, što je nije sprečavalo da povremeno ispod stola nagazi Danicu, da bi joj ukazala na neku Oliverovu izjavu, kompliment ili naročitu ljubaznost. Kao da to Danica sama nije mogla da primeti. I svi ostali prisutni gosti.
Danica je samo ćutala. crvenela i stidela se. Što je Oliver bio upadljivije ljubazan, to je njoj to bilo odbojnije.
Zašto mora tako da joj se obraća, kao da želi da svi prisutni steknu utisak o njemu kako je ljubazan, fin. dobar… I zašto ona u svakoj njegovoj reči i gestu lovi pozu, glumu i nameštenost?
Od malena joj nije simpatičan, od momenta kada je počeo da dolazi u njihov dvor i provodi vreme u igri i zabavi sa njenim bratom Damjanom. Oduvek ga je podozrivo pratila kako se preterano ljubazno, skoro ulagivački ophodi prema njenom bratu, koji je tada bio mladi gospodičić i naslednik velikog imanja. Na nju. mlađu, nisu tada obraćali pažnju nijedan ni drugi. Možda je tako bilo i bolje, jer je neometeno mogla da ih prati i posmatra. I donosi kritičke zaključke o njihovoj iskrenosti i dobronomemosti u druženju.
Lice s ožiljkom
