Lunet se nevoljno meškoljila jer je po ko zna koji put slušala priče svoje rođake Delfine o erlu Holingsvortu. Bilo joj je dosadno, a inače, ništa što je čula o dotičnom lordu u poslednjih dvadeset i četiri sata nije bilo očaravajuće.
Uostalom, sinoć je poslednji došao nepristojno dopustivši da ga domaćini čekaju, a onda je uvredio dvojicu džentlmena tokom večere. Mada, kada malo bolje razmisli, savršeno se uklapao u profil stanovnika Brejbruk Hola.
– Kako je lep! – uzdahnula je Delfina.
– Naravno, nesnosno je bogat. Niko ne zna zašto se dosad nije oženio. Doduše, neočekivano se domogao titule pre tri godine kada mu je brat poginuo.
Lunet odmahnu glavom i pođe do ormara da uzme jutarnju haljinu.
Iako nije želela da sluša rođakina naklapanja, ponešto je dopiralo do njene
svesti. U protekle četiri godine naučila je da ne obraća pažnju na ono što Delfina i članovi njene porodice pričaju.
– Sigurno traži nevestu čim je ovde došao – nastavila je Delfina oduševljeno.
