Selin ga je gledala pravo u tamnosmeđe oči i baš kao prošle godine kad je naletela na njega, i ovoga puta učinilo joj se da gubi ravnotežu.
Počela da se stišava u njoj bura, koja ju je navela na to da nenajavljena bane u njegovu kancelariju. Svesna te neobične situacije, Selin je sela.
Tek pre nekoliko meseci saznala je ko je čovek, s kojim je tada razmenila dve-tri neprijatne reči, jer je videla njegovu fotografiju u novinama. I iznervirala se zato što joj je ostao u sećanju.
Dakle, to je Roj Vajt: majka mu je Italijanka, a on je predsedavajući Vajt gradnje i dizajna, jedne od najuspešnijih arhitektonskih firmi u Evropi, poznate po inovativnom dizajnu i odgovarajućoj građevinskoj praksi u oblasti zaštite životne sredine.
Selin se dobro sećala jeze koja ju je obuzela kad joj je dotaknuo ruku. Nadlaktica joj je danima bridela. Ipak, mnogo je gore bilo razočaranje, jer se ponašao kao da mu se ona gadi.
Telefonom je javio pomoćnici da im donese osveženje. Selin je htela da odbije, ali nije mogla da progovori. Želela je prvo da se pribere, jer nije htela da on primeti koliko ju je lako izbacio iz ravnoteže i danas, kao i pre godinu dana.
-Dakle, gospođice Mur, krenućemo iz početka.
Nije joj se dopao njegov ton, ali se ipak povukla.
-Izvinite, nisam želela da budem neljubazna – jedva je izgovorila.
Podigao je obrve. Tiho zveckanje šolja najavilo je dolazak
asistentkinje. Selin je bila zahvalna na ovom kratkom predahu i fascinirano je posmatrala kako se Roj uz osmeh zahvaljuje devojci, koja je odmah napustila prostoriju. Selin je otpila gutljaj kafe prikupljajući snagu da mu kaže ono što joj leži na duši.
