Za svako sutra

Kvent je otišao iz grada pre devet godina. S vremena na vreme dolazio je i posećivao roditelje i prijatelje, ali Kesi je izbegavala susrete s njim, tako da se za sve te godine nikada nisu sreli. Sada se vratio i počeo da radi kao rendžer u istoj jedinici u kojoj je bio i njen brat, što je značilo da će biti prinuđena da ga viđa često.
Dan je bio sunčan i vedar i beskrajno plavetnilo neba podsetilo je na onaj dan pre devet godina. Bio je isto tako lep i topao dan, pomislila je, i u mislima joj se javio Kventov lik. To su bili trenuci koje svaka žena pamti i kojih se uvek seća sa radošću i tugom u isto vreme. Ali, sve se to dogodilo, davno i Kesi je primorala sebe da se vrati u stvarnost.
Sa druge strane puta, na vrhu brežuljka, videla je grupu ljudi. Do nje su dopirali njihovi glasovi i smeh. Zastala je za trenutak i zapitala se zbog čega je došla tu. Bilo je to najviše zbog radoznalosti. Kvent i ona su odrasli zajedno, bio joj je kao brat, a nije ga videla punih devet godina. Bilo je potpuno normalno što je želela da ga vidi i pozdravi, ubeđivala je sebe.
Ali, mada je dugo u njemu videla samo dobrog druga iz detinjstva, on je bio prvi muškarac koji je otkrio ženu u njoj. Oboje su bili iznenađeni tim saznanjem. Zadrhtala je kada se ponovo setila tog vrelog sunčanog dana. 0 tome nije razmišljala sve dok nije čula za Kventov povratak, ali njegov poljubac nije nikada zaboravila.

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se