U lokalnom sudu, gde je radila, smatrali su je uzornom službenicom, pa joj se čak smešilo i unapređenje. No, ova mogućnost je više deprimirala, nego radovala, jer joj se činilo da će je bolje plaćena služba zauvek vezati za tu ustanovu i udaljiti od posla o kome je i dalje potajno sanjarila. Aplauzi koje je dobijala od drugih diskutanata na internet gruoi dodatno su je zagolicali da ne odustane od svoje prvobitne profesionalne namere.
Kad je na monitoru svog kompjutera otvorila stranicu “Rešite slučaj”, obradovala se, jer je novi zadatak bio postavljen pre svega pet minuta.
Na ekranu je stajala fotografija predsoblja nekog stana i pitanje: “Koliko osoba živi u ovom stanu, kojeg su pola i starosti?”.
Bilo joj je dovoljno samo dva minuta, da uoči dovoljno detalja za čak iscrpniji odgovor od traženog. Žureći da je neko od rešavača ne pretekne, brzo je ispisala odgovor: “U stanu žive tri osobe. Preciznije, bračni par s detetom predškolskog uzrasta. Starost deteta je vidljiva iz detalja sigurnosne zaštite na svakoj utičnici na zidu. Na komodi se nalazi “kasica prasica” sa slikom balerine, iz čega se može zaključiti da je dete ženskog pola. Otac deteta je nižeg rasta, sudeći po dužini muškog sakoa na vešalici. Majka je poreklom Peruanka, za šta su dokaz delovi tradicionalne garderobe; beli šešir sa crnim trakama, kao i grimizni šal sa narandžastim šarom”.
Ovoga puta dobila je prave ovacije od drugara s internet grupe. Bila je i najbrža i najbolja. Svi su joj čestitali na uspehu, čak predlažući da je moderator uzme za svog asistenta za kreiranje novih zadataka. Nastavak na broju 2
