Krevet je bio u tami, jer se nalazio u uglu do koga nije dopirala svctlost s ulice. Helen je stajala pored kreveta. Osetila je ponovo onu istu nelagodnost. Potisnula je brzo to neprijatno osećanje i počela da raskopčava haljinu. Čim legne, nelagodnost će nestati, bila je ubedena.
Kad je raskopčala haljinu, ona pade na pod, otkrivajući njen tanki struk, oble bokove i čvrste grudi. Podigla je gracioznim pokretom i stavila je na stolicu, a onda poče da skida čarape. Radila je to polako i pažljivo. Stavila je i njih na stolicu.
Zastala je načas, razmišljajući da li da potraži spavaćicu u koferu. Odustala je od toga. Umor je savladao.
Sela je na krevet u samo donjem vešu. Spavaće ove noći tako. Zavukla se pod prijatni satenski pokrivač. Krevet je bio neverovatno udoban. Protegla se zadovoljno, a onda odabrala najpovoljniji položaj za spavanje. Zaspala bi istog trenutka da joj se nije učinilo daje čula neko šuškanje. Skamenila se.
Oslušnula je i čula komešanje na drugom kraju širokog kreveta. Nekoje bio tu! Ona zaista nije sama! Neko je kraj nje u krevetu! Uhvatila je panika. Već sledećeg trenutka svetio noćne lampe obasjalo je prostoriju. Refleksno je zatvorila oči. Htela je da vrisne, ali glas je izdao.
Ne, nije moguće da joj se ovo događa! Mora da sanja! Kad otvori oči i pogleda oko sebe. videćc daje sama.
Otvorila je oči i pogledala polako, oklevajući, prema čoveku pored sebe. Zatvorila je oči ponovo, a onda ih otvorila brzo. Čovek je još uvek bio tu. Znači, nije u pitanju san Gledala gaje preplašeno
Čovek kraj nje gledao je svoiim crnim očima. Posmatrao je drsko njeno vitko telo, nežni vrat i oble grudi. Njegov pogled otkrivao je jasno njegovu nameru Srce joj je kucalo snažno.
U vrtlogu tajni
