U današnjem članku govorićemo o zmijama i njihovom prisustvu u gradovima tokom ljeta, kada se njihova aktivnost pojačava.
Mnogi ljudi se plaše zmija, ali taj strah uglavnom proizilazi iz neznanja i nerazumevanja njihove prirode, a ne iz stvarne opasnosti. Stručnjaci objašnjavaju da su zmije deo prirodnog ekosistema i da su zapravo korisne za ljude, jer se hrane glodarima poput miševa i pacova, koji često prave štetu u urbanim sredinama.
Branislav Jakovljević iz beogradskog Tropikarijuma ističe da su zmije u našim krajevima živele mnogo pre nego što su ljudi počeli da grade kuće i naseljavaju ta područja. One se sada samo vraćaju na mesta gde su rođene, ali često ih ljudi doživljavaju kao neželjene goste u gradovima. Zanimljivo je da, iako Beograd nije idealno stanište za zmije zbog svoje vlažne klime, one ponekad dospeju u grad na neobične načine, na primer, ulaskom u motore automobila tokom putovanja. Kada vozilo stigne u grad, zmija može izaći iz njega i tako “nestati” u urbanoj sredini.
Važno je naglasiti da zmije nisu neprijatelji ljudi i da je njihov doprinos smanjenju populacije štetnih glodara od izuzetnog značaja. Strah od njih često je zasnovan na mitovima i nepoznavanju. Kao simbol zdravlja, zmija se pojavljuje čak i na apotekarskim znacima, što dodatno potvrđuje njenu ulogu u prirodi i ljudskom životu.
Što se tiče bezbednosti, Jakovljević podseća na slučaj iz Kragujevca kada je čovek ugrizen, ali ističe da je do toga došlo zato što je on sam pokušao da uhvati zmiju za rep, čime je izazvao njen odbrambeni instinkt. Pravilo je jednostavno: ako zmiju ne dirate i ne ugrožavate, ona će pobjeći i neće vas napasti. Ujed zmije može ostaviti jasne tragove, posebno ako se radi o otrovnim vrstama koje imaju jedan ili dva zuba. Takav ujed je praćen bolom i otekotinom.
U Srbiji se kao najpoznatija otrovna zmija izdvaja poskok, a posebno njegov varijetet rogati poskok, koji je čak bio uzrok smrtnog slučaja u Sloveniji. Ova vrsta živi uglavnom u planinskim predelima, ali poskoci se mogu sresti i na područjima van Beograda, naročito prema Valjevu. Zbog toga je važno biti oprezan u prirodi, ali i razumeti da je njihova prisutnost prirodna.
Vladica Stanković, poznati zmijolovac, naglašava koliko je važno razvijati svest o suživotu sa zmijama. One su sastavni deo ekosistema i obavljaju korisne funkcije. Mnogo vrsta zmija, poput belouške i ribaričarke, su potpuno bezopasne i često se mogu sresti na periferiji gradova, naročito tamo gde ljudi grade svoje domove na mestima koja su prirodna staništa ovih životinja.
Ukoliko naiđete na zmiju, stručnjaci savetuju da ne preduzimate nikakve radnje – najbolje je ostati miran i ne uznemiravati je. Zmije će same otići čim osete da nisu ugrožene. Takođe, važno je znati da je ubijanje zmija zakonom zabranjeno jer su one zaštićene vrste koje imaju svoju ulogu u prirodi.
Za one koji žele da spreče ulazak zmija u dvorište ili kuću, preporučuju se aromatične biljke poput lavande i ruzmarina. Njihovi mirisi prirodno odbijaju zmije, ali najčešći razlog njihovog dolaska u blizinu ljudskih domova jesu upravo glodari, pa zmije možemo smatrati i saveznicima u borbi protiv štetočina.
Poskok je najotrovnija zmija u Srbiji i njegov ujed može biti dva tipa: „suvi“ i „mokri“. Suvi ujed znači da zmija nije ubrizgala otrov, dok mokri ujed podrazumeva da je otrov unet u telo. Mokri ugriz je ređi i zahtevniji za lečenje. Ukoliko dođe do otrovnog ugriza, savetuje se da se deo tela koji je pogođen imobilizuje i da se izbegavaju nagli pokreti jer oni ubrzavaju širenje otrova kroz organizam. Pokušaji isisavanja otrova su opasni i mogu dovesti do dodatnih komplikacija, pa je najbolji korak da se što pre potraži medicinska pomoć.
Smrtni ishodi usled ugriza poskoka su veoma retki, naročito ako se brzo reaguje i primi odgovarajuća terapija. Jakovljević napominje da zmije nisu opasne ako ih ostavimo na miru i da je odnos ljudi prema njima ključan. Trebalo bi naučiti da živimo u skladu sa prirodom, poštujući sve njene stanovnike, uključujući i zmije, koje nisu neprijatelji, već deo složenog prirodnog sistema.
Ovakav pristup omogućava miran suživot i očuvanje biodiverziteta, što je od izuzetnog značaja za očuvanje zdravlja ekosistema i ljudi. Priroda nam šalje znakove da treba da je poštujemo, a razumevanje zmija kao korisnih i važnih bića jedan je od tih znakova. Strah je često samo odraz neznanja, dok prava informisanost vodi ka bezbednijem i harmoničnijem životu sa svim njenim stanovnicima
