Žubor strasti

Ariana je već ogrnula mantil i krenula, kada jedna mlada koleginica utrča i doviknu:
– Gospođice Nelson, treba odmah da dođete kod šefa. – Ja? Da nije greška? Otkuda ja kod šefa? Nije mogla ni da nasluti šta šef, vlasnik firme, stari gospodin Derek Bejker, želi od nje. Jedva ga je poznavala. Pozdravljao ju je samo u prolazu. Gotovo je neverovatno da je on uopšte i poznaje. Najzad. Ariana je sebe smatrala majušnim točkićem u velikoj mašineriji poznate Bejkerove firme. Osim toga, ovde je radila tek pola godine.
– Da, vi! Lično mi je to kazao.
– Dolazim odmah – reče Ariana, skideA mantil i potrča dugim hodnikom prema direktorovoj kancelariji. Lice joj je bilo skoro ukočeno od napregnutog razmišljanja. Toliko se zamislila da se gotovo sudarila na vratima sa mlađim čovekom, koji je, ugledavši je, glasno zazviždao i bez ustručavanja je odmerio od glave do pete. – Izvinite – promrmljala je devojka i prošla pored njega. – Nije važno – odgovori mladi čovek gledajući netremice i zainteresovano za njom. Oklevao je nekoliko trenutaka, a onda se vratio. – Recite mi gospođice Vilkins – upitao je sekretaricu – da li je ova mlada dama koja je upravo proletela pored mene, možda vaša naslednica? Gospođica Vilkins, koja je već nekoliko godina bila sekretarica kod starog Bejkera, a nedavno je dala otkaz zbog udaje, uzvrati smešeći se.
– Odluku o tome će doneti vaš otac. Ja sam mu preporučila gospođicu Nelson za ovo mesto.
– Vi ste jedinstveni!
– Hvala! Ali, ako su naša obaveštenja o njoj tačna, uzalud ćete se truditi. Tvrd orah! Nikako vam neće uspeti da obogatite svoju haremsku zbirku.
– Videćemo gospođice Vilkins, videćemo! Zadovoljan, Alvin Bejker je izašao iz kancelarije veselo zviždeći.