“Bio je to par kakav se retko sreće. Iskreno zaljubljeni jedno u drugo, usplamteli, uzdrhtali, svim srcem posvećeni tom važnom događaju, kupovini burmi za predstojeće venčanje. Ona je pokazivala znake stidljivosti, dok je on izgarao od želje daje usreći, daje uvaži, da joj pokaže koliko je voli. Da je mogao, kupio bi joj burmu koju bi ukrasio jatom svetlucavih zvezda. Ali nije to mogao da učini. Cene su ga porazile i rastužile. Gledao je u ispisane cifre
sa plačnim izrazom na licu. Trudio se da ona to ne primeti, međutim, ona je znala. Znala je da njen verenik nema dovoljno novca, baš kao što je znala sve drugo o njemu. Vesto je odglumila da joj se dopada diskretna burma od dvobojnog zlata, sa cenom koju je svako mogao da plati. On je znao za njenu nameru da ga poštedi neprijatnosti, baš kao što je znao sve drugo o njoj. Njih dvoje su poznavali jedno drugo. I voleli su se. Tražili su da im se na burmama izgravira posveta kojom su, jedno drugom, obećali doživotnu vernost. Nadam se da će to obećanje i ispuniti.”
***
Nejdin je bila intrigantna isključivo muškarcima koji su umeli da prepoznaju njenu unutrašnju lepotu, kao i obilje lepih osobina kojima se odlikovala. Martin Vilson je bio jedan od tih muškaraca. Nejdin mu, pri upoznavanju, nije privukla pažnju. Međutim, sa protekom vremena mu je postajala sve više zanimljiva. Toliko, daje pokušao da joj se udvara, iako je bio oženjen.
Kada ga je Nejdin odbila, na krajnje bezbolan način, gotovo je izgubio glavu za njom. Ambicija da osvoji tu mudru, prisebnu i smislenu ženu gaje potpuno obuzela. Došao je sebi tek kada mu je supruga pripretila razvodom i kada mu je Nejdin nežno sugerisala da ne dozvoli da do istog dođe.
Od tada je prestao da razmišljao o Nejdin kao o ženi koju je morao da osvoji, ali nije mogao da prestane da joj se divi i da uživa u tome što ju je svakodnevno sretao.
