U današnjem članku pisat ćemo o smokvama voću koje ne zahtjeva veliku pažnju.Smokva poznata po svojim ljekovitim sposobnostima protiv dijabetesa,zatvora i mnogih drugih simptom.
Smokva je voćka koja se s razlogom vekovima smatra simbolom zdravlja i vitalnosti. U sezoni kada sazreva, predstavlja pravo blago prirode, jer se gaji gotovo bez potrebe za hemijskim tretmanima. Može se konzumirati sveža, sušena, u obliku džema, slatka ili čak soka, a njene zdravstvene koristi su brojne i raznovrsne.
Ono što ovu voćku izdvaja jeste njena moć da pomogne kod širokog spektra tegoba. Njeno delovanje može doprineti ublažavanju simptoma seksualne disfunkcije, zatvora, probavnih smetnji, dijabetesa, kao i kod respiratornih problema poput kašlja, bronhitisa i astme. Dodatno, ima povoljan efekat na srce, krvni pritisak, holesterol i anemiju. Nakon oporavka od bolesti, sveža smokva može biti savršen saveznik u vraćanju snage i zdravog telesnog balansa.
U svom sastavu smokve sadrže obilje korisnih nutrijenata – od vitamina A, B1, B2 i C, do minerala poput kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, kalijuma, fosfora i mnogih drugih. Bogate su i dijetetskim vlaknima, koja imaju višestruko korisno dejstvo: pospešuju rad creva, pomažu kod mršavljenja jer pružaju osećaj sitosti i, prema nekim istraživanjima, doprinose prevenciji određenih malignih bolesti.
Pektin, rastvorljivo vlakno prisutno u smokvama, pomaže u izbacivanju holesterola iz organizma, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Smokve su, posebno sušene, izvrstan izvor kalcijuma – jedna mala količina može sadržati i do 100 mg, što je odlično za kosti, zube i nokte. Kalcijum iz smokvi se lako apsorbuje, bez dodatnog opterećenja organizma.
Takođe, smokve sadrže znatne količine kalijuma, koji igra važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Deluje kao prirodni vazodilatator, smanjujući napetost u krvnim sudovima, čime se smanjuje rizik od moždanog udara, infarkta i ateroskleroze. Ova osobina čini ih idealnim delom ishrane za osobe koje brinu o kardiovaskularnom zdravlju.
Kada je u pitanju koža, smokve imaju i kozmetički efekat. Zahvaljujući bogatstvu omega-3 masnih kiselina, pomažu u očuvanju hidratacije, bore se protiv znakova starenja, smanjuju akne i podstiču prirodan sjaj kože. Antiupalna svojstva takođe doprinose celokupnom zdravlju kože.
Za osobe koje pate od anemije, suve smokve su koristan dodatak ishrani jer sadrže gvožđe, koje doprinosi pravilnom transportu hemoglobina u telu. Redovna konzumacija može indirektno povećati nivoe energije, posebno kod onih koji imaju manjak gvožđa.Kod osoba sa dijabetesom, smokve deluju povoljno jer njihova vlakna usporavaju apsorpciju šećera, što može pomoći u regulaciji glikemijskog indeksa. Preporučuju se posebno osobama sa tipom II dijabetesa ili onima koji su u riziku da ga razviju.
Zanimljivo je i to da su antioksidanti iz voća, posebno iz smokvi, izuzetno efikasni u zaštiti vida, te se njihova redovna konzumacija preporučuje u prevenciji makularne degeneracije. Takođe, sok od smokve koristi se u tradicionalnoj medicini kao prirodni lek protiv kašlja i prehlade, zbog mogućeg mukolitičkog efekta.
Smokve takođe pozitivno utiču na raspoloženje, jer sadrže vitamin B6, koji podstiče sintezu serotonina. Ovaj vitamin ujedno pomaže u smanjenju holesterola i podržava pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Zahvaljujući triptofanu, smokve mogu doprineti boljem snu, poboljšanoj cirkulaciji i opuštanju.
Njihova energizujuća svojstva prepoznata su i u tretiranju problema poput erektilne disfunkcije i nedostatka izdržljivosti. Postoji verovanje da se potapanjem smokvi u mleko preko noći može dobiti prirodan napitak koji pomaže u rešavanju ovih tegoba.
Ipak, valja znati i potencijalne neželjene efekte. Zbog visoke količine vlakana, prekomerna konzumacija može izazvati dijareju. Takođe, iako su zdrave, smokve su kalorične, što može predstavljati problem ako se jedu u većim količinama, naročito kod osoba koje žele da izgube na težini. Osobe alergične na lateks ili polen breze treba da budu oprezne. Takođe, zbog visokog sadržaja vitamina K, osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre uvođenja smokvi u ishranu.
Za ljubitelje tradicionalnih ukusa, smokve su odlična osnova za domaći džem ili slatko. Jednostavan recept za džem uključuje kilogram smokvi, 300 grama šećera i limun. Sve se kuva na laganoj vatri, zatim usitni štapnim mikserom i stavlja u tegle. Slatko od smokvi zahteva sličan pristup – smokve se kratko kuvaju u sirupu sa limunom i šećerom, pa se spremaju u tegle. Ovi oblici čuvaju ukus i korisna svojstva smokvi i idealni su za zimske dane.
