Pri pomisli na agenta setila se da ga još nije videla. Dogovorili su se da se danas tu sastanu. Proverila je e-mail, koji je na brzinu odštampala i ponela sa sobom, a potom pogleda na sat. Poče da je obuzima veoma loš predosećaj. Ova kuća na Gold Kostu trebalo je da bude mesto na kome će pokrenuti svoju novu firmu koju je nazvala Dobre vibracije.
Trenutno su jedine vibracije koje je osećala bile one krajnje neprijatne, a širile su se poput vulkanske lave. Trebalo je da se postara još i za unutrašnje uređenje čitavog tog prostora. Zatvorila je oči i duboko udahnula. Smiri se i misli pozitivno, hrabrila se nemo.
U ovom trenutku ohrabrenje te vrste nije bilo od velike pomoći.
– Šta se to, do đavola, dešava? – mrmljala je penjući se stepenicama. Ulazna vrata nisu bila zaključana, pa ih je gurnula i ušla. Stala je kao ukopana nasred demolirane prostorije. Zgrčenim prstima je držala fa- sciklu u kojoj se nalazio ugovor kojim se potvrđuje da je ova ruina od sutra i zvanično njena.
Pod je bio prekriven strugotinom i smotuljcima žice. Pocepane tapete žalosno su visile sa zidova i sasvim se lepo videlo mesto na kome se, nekada davno, nalazilo veliko ogledalo. Gomilice prašine ležale su obasjane sunčevim zracima, a drveni pregradni zid podupirala je alatom pretrpana skela u obliku ogromnog slova A.
Kao da sve to nije bilo dovoljno, prostorijom se širio težak miris novog drveta i stare buđi, mešavine kakvu nijedan centar za aromaterapiju ne bi ni slučajno preporučio.
