Beskrajna čežnja

Veličanje njene najbolje prijateljice kao da je juče bilo. Sada… sad je na njenoj sahrani. Laura je mrtva… i Rik takođe, pomislila jeSabrina posmatrajuči kroz izmaglicu suza kovčege koje su iznosili iz crkve.
Pognula je glavu susrevši vatreni pogled jednog od muškaraca koji su nosili kovčege. Sasvim neprikladno, pomislila je, ali ipak joj je srce poskočilo u grudima. Osetila je nalet prijatnog bridenja niz kičmu, lako je stajala pognute glave, osećala je na sebi taj pogled poput nežnog dodira.
Instinktivno je stisnula Liv uza se, laganim korakom prateći povorku ožalošćenih prijatelja i rodbine. Bogu hvala što Liv neće pamtiti automobilsku nesreću, koja je nju, četvoromesečnu bebu, lišila roditelja. A Sabrina nikada neće zaboraviti opojni miris ljiljana, kao ni tugu na licima prijatelja dok su kovčezi spuštani u zemlju, nemilosrdno potvrđujući činjenicu da Liv ostaje sama na ovom svetu.
Posle sahrane svi su otišli u kuću Laurine maćehe, na daću.
Ingrid Nouls bila je u svom elementu u ulozi ožalošćenog člana porodice. S punom čašom belog vina u ruci, kretala se od gosta do gosta. Njena šminka bila je besprekorna, a svaki pramen izblajhane kose svedočio je o predanosti i veštim rukama skupog frizera.
Sabrina se s Liv držala po strani. Većina Laurinih i Rikovih prijatelja brzo se razišla – samo se jedan zadržao: Mario Markolini. Otkad je stigao, nepomično je stajao u jednom uglu. Mračnog izraza na licu posmatrao je ljude oko sebe.
Sabrina ga je s vremena na vreme krišom pogledavala i svaki put je brzo okrenula glavu da bi izbegla njegov pomni pogled. Rumenilo joj se razlilo po licu dok se prisećala događaja iz prošlog susreta s njim.