in

Postelja od ruža

Oči joj se napuniše suzama kada se setila očevog pogreba. Prošlo je od tada tek dve nedelje i još nije bila dovoljno očvrsla da bi podnela taj bol stoički. Osećala je snažnu želju da sedne pored brata i isplače se. Ali morala je ostati pribrana i jaka, a časovnikju je podsećao kako za dvadeset minuta…

Učlani se da bi vidio ostatak.

Uloguj seUčlani se
Already a member? Log in here
Učini me svojom 8

Učini me svojom

Druga prilika 9

Druga prilika