„Naravno da sam srećna, mama. Ali, ako se ti udaš imala bih oca, i ne bismo brinule oko računa koje ne možemo da platimo.“ Zmišljeno je zastala. „I možemo živeti u prelepoj kući, i ja bi imala ponija.“
Daisy se veselo nasmejala. „Ti, mala bezobraznice! Tebe uopšte nije briga da li cu se ja udati, ili ne. Ti samo želiš ponija. Uostalom, kao što znaš, ti vec imaš oca. Samo što on ne živi s nama.“
„Znam, mama, i on je plemenit i lep i bogat.“
I nisam sasvim sigurna ko je on, Daisy je tiho dodala, dok je dopuštala da joj kosa slobodno pada. Ali, bez sumnje je bilo tačno, da je on bio sve od tih tri stvari. To je bio tako srećan period u njenom životu. Svi ti bogataši i gospoda sa titulama, donosili su joj cveće, kupovali sitnice i delili njen krevet. Kritički je posmatrala svoje lice. Nije joj bilo nimalo lako; godine su prošle previše brzo.
