U zatvorenom olimpijskom bazenu bila je samo jedna osoba. Kretanje tela kroz vodu odjekivalo je u prostranoj zasvodenoj prostoriji. Upaljena svetla oko bazena obasjavala su plivačevo telo.
Plivao je lako, slobodnim stilom. Svaki njegov pokret bio je pravilan i dobro uvežban. Videlo se da je navikao na naporne treninge. Posle nekoliko minuta, njegove snažne ruke dodimuše ivicu bazena.
Dohvatio je veliki beli peškir sa stolice i počeo da se brše. Kada je iza sebe čuo korake, nije se ni potrudio da pogleda u tom pravcu. Nije mu bilo potrebno da se okrene da bi video ko je posetilac.
Ona je bila visoka, preko 170 centimetara, bar je tako stajalo u njenom ličnom kartom. Bila je izuzetno vitka u kostimu marinsko plave boje, koji je lepo dopunjavala bluza od belog krepdešina. Njena tamnosmeđa kosa koja joj je inače dosezala do ramena sada je bila skupljena u punđu, što je samo isticalo skladnu liniju vrata i tamno-zelene oči.
-Gospodine Templtone, sakupili su se u sali za sednice – reče svojim senzualnim glasom, koji je odzvanjao u praznoj prostoriji.
Džerd Templton se okrenu bez žurbe prema tom glasu, prebacivši nonšalantno peškir preko ramena. Stajao je opušteno, mada ne nemarno pogotovo to nije činio pred ženama. Ona je bila svesna da on nosi najmanje kupaće gaćice teget boje. One su pokrivale njegovu muškost, ali je nisu skrivale.
-Sigurno jedva čekaju da se ja pojavim – reče on, mrzovoljno prolazeći rukom kroz mokru kosu, da bi je sklonio sa čela. – Trudiću se da ih ne razočaram. Recite Krisu da ću doći za dvadesetak minuta. Novinarima neće smetati da pričekaju za tu vest.
Žena nakrivi glavu na jednu stranu i izađe. Džerd je nije pratio pogledom. Znao je da će ona izvršiti njegov nalog.
Ona se spusti liftom dva sprata niže i uđe u prijemni salon, sav u plišu, iz koga se ulazilo u kabinete. Osmehnula se sekretarici koja je sedela za francuskim stilskim stolom i ušla na vrata sa strane. Čovek koji je sedeo za pisaćim stolom u koledžu je pre deset godina proglašen za tipičnog Amerikanca.
