Bolja sudbina

Bolja sudbina 14

Nikol se promeškoljila. Pokrivač joj skliznu niz noge. Lagan drhtaj prostruji joj telom. Polako je shvatila da se budi. Obično se lako budila, ali ovog, jutra bilo joj je teško da se rastane sa slatkim svetom snova.
Utonula je u meki, ružičasti, satenski jastuk, od koga se nije odvajala još od svojih srednjoškolskih dana. Iznad glave, lebdela joj je prijatna izmaglica i nežno obavijala njenu razbarušenu crnu kosu, golicajuči joj uho. Ispod tople spavačice isticale su se obline njenog tela. Pod nežim milovanjem tih prstiju, bedrom joj prostrujaše žmarci. Njena usnula čula počeše da se bude i Nikol uzdrhta. Bilo je to ono uzbuđenje koje u njoj izaziva samo jedan čovek. Znala je da je sanjala Renda, koji joj srce ispunjava pesmom ljubavi. Pritisnula je obraz uz ružičasti jastuk i ponovo utonula u sanjarenje.
Nesvestan uzdah ote joj se sa usana i Nikol se protegnu. Zavodljivo milovanje bilo je odgovor na njen poziv. Krv joj je brže prostrujala i ona se sasvim razbudi. Ležala je na boku, pripijena uz njegovo telo. Tople usne su joj mazile potiljak, a mišičave grudi pritiskale su njena, leđa. Pramen njegove kose okrznu joj obraze. Sve ovo pokrenulo je njena uspavana čula, ali što se tako naglo probudila nije to bio razlog, več je to bila njegova ruka.
Levom rukom milovao ju je po bedru i preko stomaka. Predala se njegovom nežnom zagrljaju, orošena i ozarena. Otvorivši oči ugledala je sivkasto svetio zore koja se kroz zavesu uvlačila u sobu i nejasno osvetljavala krevet. Ispod pokrivača sa šarom bambusa savršeno su se ocrtavali obrisi njihovih tela. Tkanina je šuštala u ritmu njegovih pokreta, a Nikol se mreŠkala.

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se