in

Ustreptala duša

Majra Bolden posmatrala je svoj odraz u velikom ogledalu. Ketrin je ovoga puta dala sve od sebe, razmišljala je, odmeravajući svoj novi vilinski kostim. Bio je bledoroze boje, sa ešarpama od tila ušivenim dijagonalno čije su se boje kretale od bledoroze do ružičaste. Ketrin je, i pored svih Majrinih sumnji, imala instinkt koji je nije prevario. Kostim je dopirao do njenih kolena, a upotpunjavala su ga dva krila čvrsto prišivena na leđima. Majrin pogled kliznu niz duboki dekolte trikoa koji je sačinjavao osnovu kostima. Tužno se nasmešila. Pa, dobro, ne moraju baš sve vile biti zavodljive, zar ne?
Skupila je kosu ružičastom trakom i podigla je visoko, a zatim otvorila kutiju za cipele prepunu šminke. Odlučila je da pruži Ketrin i Vilijamu puni doživljaj. Upravo je stavljala ruž kada se začulo zvono na vratima. Nije stigla ni do pola stepenica kada se začulo još jednom.
Ko god daje. baš je nestrpljiv, pomislila je. Ketrin i Vilijam bi ionako sami već ušli. Možda je Teri. Dok je prilazila vratima, zvono se začulo i po treći put odnoseći sa sobom svo njeno dobro raspoloženje. Ljutito je otvorila vrata. – Da?
Ispred vrata, Patrik Rivej je zinuo od čuda. Znao je da se ovo mesto zove Zemlja čarolija jer je tako izveštavao natpis na ulazu na imanje ali nije očekivao da mu vrata otvori zanosna vila Mora da haluciniram, pomislio je. Zatresao je glavom i ponovo pogledao u vilu. Mora daje to od putovanja avionom i šokova koje je doživeo u poslednjih četrdeset i osam sati. A imao ih je i suviše! Kada je stigao do tetkine i tečine kuće otkrio je da je od temelja izgorela mesecima ranije. Susedi su ga obavestili da su Ketrin i Vilijam dobro i da su kod njihovog nećaka Brajana. Ali, to nije bilo sve. Kad je stigao kod Brajana saznao je da ih je on napustio ostavivši ih na nekom imanju koje je usput bilo turistička atrakcija, a zvalo se Zemlja čarolija. I iako ga je uveravao da su oboje dobro, Patrik je bio opsednut crnim mislima.
Majra je bila svesna začuđenog izraza na čovekovom licu. Ali, izgledao je predivno. Odlučila je da kupi šta god joj bude ponudio! Ocenila je daje bio u srednjim tridesetim godinama, imao je svetlosmeđu kosu sa nekoliko svetlijih pramenova od sunca. Imao je široka ramena, a njegove farmerice bile su zategnute preko mišićavih kukova. Gostoprimljivo se nasmešila

-Ja sam Patrik Rivej – rekao je čovek. – Tražim svoju tetku Ketrin i svoga teču Vilijama.
Te reći su princa odjednom pretvorile u žabu! – Koga? – upitala je oprezno. Patrik nije primetio kada je podigla ruku i pritisnula skriveni prekidač. Odjednom se začuo besni lavež. Primetila je kako je stranac zakoračio unazad i brzo je pritvorila vrata ostavljajući ih tek koji centimetar otvorena. – Lepo se ponašaj, Pepi. – uzviknula je preko ramena. – Mora da ste pogrešili kuću. Moram sada da idem. Popije izgleda malo nervozan.
Već je skoro zatvorila vrata kada je Patrik ugurao nogu u otvor. Majra je spustila pogled na preplanulu šaku koja je čvrsto zgrabila kvaku. Nastupila je tiha borba kada je odjednom lajanje prestalo i začuo se nepodnošljivi pištavi zvuk. Majra je pokrila rukama uši i brzo isključila aparat. Dobro, plan A nije uspeo, pomislila je. U očajanju, uprla je svu svoju snagu da bi zatvorila vrata.

Oni su moji i ne dam ti ih! – viknula je. Dakle, njegova prva pretpostavka je bila tačna. Snažno je gurnuo vrata i našao se u kući.

-Hoćeš li ih pozvati ili ću ih sam potražiti? – upitao je mirno. Majru je uhvatila panika. U tom momentu Ketrin je ušla u sobu i iznenađeno vrisnula. Patrik!
Poletela je u njegov zagrljaj. Majra je videla kako je sklopio oči u olakšanju i za trenutak osetila krivicu zbog svoje sebičnosti ali ju je brzo odagnala. Osećala je da je rat na pomolu. Brzo se pribrala i zgrabila Patrika za ruku vukući ga prema vratima. – Drago nam je što smo tevideli, Patrik. Kao što vidiš tvoja tetka je dobro. Svrati opet oko Božića, onda baš volimo da imamo društvo!
Skoro ga je već izgurala kroz vrata kada je shvatio njen plan. – Ko si, do đavola, ti?

-Patrik, kako se to ponašaš? – upitala je Ketrin. – Ovo je Majrina kuća. Ona je moj šef.

-Nije više. Daješ otkaz! Trebalo bi da se stidite što terate tako stare ljude da rade.

-Patrik!

-Tetka, spakuj se. Odlazimo. Idemo kući!

Pridruži se da bi vidio ostatak.
Uloguj se Pridruži se
Neodoljivi grubijan 4

Neodoljivi grubijan

Ne gledaj me tako 5

Ne gledaj me tako