in

Zaborav briše sve

Nije očekivala da joj kaže da ide, sada posle petnaestak godina braka. To ju je pogodilo pravo u srce.
A i za majku.
Nešto kasnije, kada je otišao u ambulantu, mahinalno je sela ispred ogledala i pogledala se. Iz ogledala su je posmatrala dva smaragdna oka, sa malo zelene senke na kapcima, koja je isticala njihovu egzotičnu lepotu. Bila je retko lepa žena, na pragu trideset pete godine života. Oduvek se, iz navike, štedljivo šminkala, samo malo pudera i karmina koji se takoreći nije primećivao. Duga, valovita kosa, do ramena, boje zrelog žita, uokvirivala je lice skladnih crta sa punim usnama koje su večito bile napućene kao da pozivaju na poljubac. Dovoljno je bilo da češalj provuče kroz gustu kosu i da istakne prirodne bogate talase. Dok je još bila de-vojka, neke njene drugarice zavidele su joj na njoj. Ipak, ona bi više volela da joj je kosa bila malo kovrdžavija.
Prisetila se zabave na kojoj je prvi put ugledala Metjua i upoznala se sa njim. I on i ona živeli su u Fort Majersu, ona bliže centru, a on sasvim na periferiji. Živela je sa majkom i ocem i te godine nalazila se pred završnim ispitom na višoj školi za menadžment marketinga. Elem, Džoana, njena najbolja prijateljica, pozvala ju je na zabavu u jedan od
brojnih kafića, mesto poznato po sakupljanju mladeži.Zaborav briše sve 1
– I onda, šta ćeš obući za zabavu? -upitala je Džoanu, kada je došla kod nje da se dogovore za izlazak.
– Ja sam već obučena – odgovorila je ova, smejući se.
Tamara je zinula od iznenađenja. Jednostavna majica kratkih rukava i izlizane farmerice bila je sva Džo-anina garderoba. Na njenu primedbu o prikladnoj odeći, Džoana je samo odmahnula rukom.
– Pa šta hoćeš. Tamo će biti sve sam mladi svet, naši vršnjaci, dosta slikara i muzičara koji ne daju ni pet para na konvencionalnu odeću. A sem toga ako želiš da ćapiš frajera, lakše će ti biti u majici i farmerkama.
Tamara se ipak opredelila za jednostavnu svetloplavu haljinu, dosta kraću iznad kolena otkrivajući posmatraču vitke, oble i do neba duge noge. I uverila se da je društvo bilo otkačeno. Jedina normalna osoba na zabavi pored nje i Džoane, bio je Metju Striming, kako je prilikom upoznavanja saznala da se zove. Čim ga je ugledala telom su joj prošli žmarci. Visok, vitak, sa razbarušenom kosom, plenio je poglede drugih devojaka. Ali ono što ju je, prosto, ostavilo bez daha, bile su njegove tamne, duboke oči, dva ponora bez dna. U toku razgovora, dok gaje gledala, imala je osećaj da tone u njihovu dubinu iz koje više nikada neće moći da ispliva.

 

Nastavak na strani 2

Sudbonosni susret 10

Sudbonosni susret

Strasna noć na Aljasci 11

Strasna noć na Aljasci