Zarobljenica italijanskog grofa

Jedna lampa osvetljavala je sobu, a u tišini se čuo samo zvuk šuškanja papira, jer je mlađi čovek za masivnim pisaćim stolom bez žurbe listao dokumenta dok ga je sedokosi muškarac Ijubopitljivo posmatrao. Duže od dve godine nisu se videli i na markantnom licu svog poslodavca nije video ništa što bio ga podsetilo na mladića, koga je svojevremeno poznavao.
Kad je završio čitanje, mlađi čovek je klimnuo glavom.Zarobljenica italijanskog grofa 14
– Moram vas pohvaliti, gospodine Fjore. Bili ste veoma temeljni. Izvanredno! – na usnama mu je zaigrao osmeh, što je ublažilo crte njegovog lica, a oči su mu sinule.
Ali preozbiljan je da bi zaista bio lep, pomislio je Leo Fjore. Hladan je i odlučan.
Gledao je mladića kako iz fascikle uzima fotografiju mlade plavokose žene sivih očiju i pažljivo je posmatra.
– Kada je ovo snimljeno? – upitao je.
– Pre nekoliko meseci – odgovorio je gospodin Fjore. -Objavljena je u jednom časopisu u našem rodnom gradu. Baš lepa devojka!
Njegov sagovornik je na to nehajno slegnuo ramenima.
– S hladnim Englezom ne mogu ništa da postignem – rekao je -ali kao njen verenik, sigurno na sve gleda drugačije i platiće cenu… bar se nadam.
Potom je ubacio fotografiju nazad među dokumenta i zavalio se u fotelju namrštenog čela.
– Venčanje je planirano za dva meseca, što znači da nemamo vremena za gubljenje – odsutno je počeo da se igra zlatnim pečatnim prstenom na desnoj ruci. – Recite mi nešto više o toj televizijskoj kući za koju ona radi. Čini mi se da imaju sopstvenu produkciju i da se ona specijalizovala za dokumentarce iz umetnosti i kulture?
Fjore je klimnuo glavom.
– I veoma su uspešni. Ona trenutno radi u istraživačkom odeljenju, znam da želi da pređe u produkciju, ali čini se da će venčanje okončati njene snove. Kao što sam napisao u izveštaju, njen verenik ne želi da njegova žena bude zaposlena.
-I da li je zbog toga bilo nekakve… napetosti u njihovoj vezi?
– Čini se da jeste.
– Ambicija i ljubav – hladni, duboki glas zvučao je mekše. -Pitam se šta će ona izabrati. Hoće li odoleti iskušenju ako dobije zaista primamljivu ponudu? – ćutao je trenutak. – Kladite li se, gospodine Fjore?
– Vrlo retko.
– A na šta biste se u ovom slučaju kladili?
Leo Fjore je slegnuo ramenima.
– Devojka pred venčanjem… Mislim da će želeti da ugodi svom mladoženji.
– To je stav romantičnog čoveka, ali imam osećaj da se varate – usne su mu se izvile u osmeh – jer znam pomoću kojeg ću je mamca dovesti sebi.
– Ukoliko vam još nekako mogu pomoći…
– Veoma sam vam zahvalan, ali sve ostalo uradiću sam. Što manje znate, to bolje po vas • ton mu je postao življi. – Još samo honorar – otvorio je fioku i izvukavši podeblji koverat iz nje, pružio ga je preko stola. – U kešu, kako smo se dogovorili. Prebrojte.
– Ne pada mi na pamet
– Hvala vam još jednom i želim vam laku noć. Vidimo se ujutro uz doručak.
Leo Fjore se pred vratima okrenuo.
– Moram da pitam: jeste li… čvrsto odlučili? Zar zaista ne postoji drugo rešenje? Uprkos svemu, devojka je u svemu tome nedužna i ne zaslužuje da se tako ponašate prema njoj. Pitam samo…
– Razumem vas, ne brinite. Neće biti nikakvih posledica. Čim dobijem ono što želim, devojka će se vratiti svom budućem mužu kao da ništa nije bilo – nastavio je bez osmeha – ako to bude želela.

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se