– Gospođice Dvajt, ja nisam upućen u tako nešto. Znam da je njima izdata dozvola za gradnju i da će novi objekat biti izgrađen u duhu starog grada, samo što će biti mnogo funkcionalniji i sigurniji, /grada u kojoj se nalazi vaša cvećara je dosta stara i toga ste svesni. Zar vam nije bolje da se preselite na neko sigurnije mesto?
– Nema govora o tome. Iz svog lokala se ne iseljavam! Nisam tražila vaše savete šta je bolje za mene, već da prenesete zainteresovanoj strani da je ponuda odbijena. Hvala na odvojenom vremenu. Želim vam prijatan dan. – okrenula se i napustila kancelariju ostavljajući za sobom zbunjenog muškarca.
Kada je izašla na ulicu, Glorija je duboko udahnula svež zimski vazđuh, a onda se žurno zaputila ka svojoj cvećari. Ostavila je I-esli samu, a znala je da njena prijateljica jedva razlikuje ružu od orhideje. Već je bila umorna jer je dan za nju uvek počinjao u zoru.
Sela Bration – Zvuci praporaca
