Diana Palmer: Ledeno srce

To nisi smela da učiniš! – jauknula je Džesika, gledajući izbezumljeno svoju najbolju drugaricu.
– Bar ne za Novu godinu!
Dona je bila bleda i zbunjena.
– Ali, Džes… – počela je oprezno – sada imamo veliki stan. Osim toga, ti i ja ćemo ići na zabave i na bal kod Vajldelovih… Videćeš da će sve biti u redu. Nećeš ni primetiti da je on ovde.
– Primetiću – rekla je Džesika kratko. Njena zlatnocrvena kosa presijavala se na svetlu dok su joj smedje oči bleštale.
– To nam je prva Nova godina bez majke – pokušala je Dona ponovo.
-Moj brat nema nikoga sem mene.
– Mogla si da odeš na ranč i tamo provedeš Novu godinu – sugerisala je Džesika mada se užasavala te mogućnosti.
-I da te ostavim ovde samu? Kakva bih ja bila prijateljica?
– Prijateljica koja bi me oslobodila svog užasnog brata! – glasio je žustar odgovor.
– Rad na poslednjoj knjizi me je uţasno iscrpeo. Jedva sam čekala da dodje praznik i da se odmorim. I, kako ću se sada odmoriti pored Grisona?!
– Biće nam zabavno s njim – promrmljala je Dona tiho.
– Ubićemo jedno drugo! – progundjala je Džesika. – Dona, zašto me mrziš? Znaš da se Grison i ja ne podnosimo. Nikada se nismo trpeli. Za ime sveta, ne mogu da provedem praznike pod istim krovom s tvojim bratom! Zar si zaboravila šta je bilo zadnji put?
Dona pročisti grlo.
– Čuj, planirala si da radnja tvog sledećeg istorijskog roinana bude u Kanzasu, zar nije tako, i to na ranču? Ko zna boije o rančevima u Kanzasu od Grisona?
Mogla bi da se posavetuješ s njim… da razmenite iskustva.Džesika je uzdahnula iznervirano i odmahnula rukom.
– U suštini – nastavila je Dona, – vas dvoje se volite… samo nećete to da priznate.
– U suštini – odgovorila je njena prijateljica – ja ga mrzim. Prezirem ga celim svojim bićem.
– To su samo prazne reĉi – naglasila je Dona.
– Ti si glumica, a ne psiholog – odvratilaje Džesika.
Donaje uzdahnula. Izgledalaje tako neţno i krhko… sušta suprotnost svom bratu.
– U sadašnjoj situaciji moglo bi se desiti da promenim profesiju – rekla jo s uzdahom. – Trenutno sam bez uloge.
– Dobićeš neku ulogu – rekla je Dženifer optimistiĉki. – Ti si talentovana.
– Pa, možda će nešto iskrsnuti. Ali, da se vratimo na razgovor o Grisonu…
– Moramo li? – progundjala je Dţesika. Prstima je prošla kroz svoju dugu gustu kosu.
– Nemoj mi to činiti, Dona. Javi mu da ne dolazi.
– Ne mogu. On je već krenuo ovamo.
– Već je krenuo? – Dţesika je izgledala izbezumljeno. Podigla je nemoćno ruke uvis.
– Prvo sam izgubila čekovnu knjiţicu, a sada čujem da ću provesti praznike sa najomraženijom osobom koju sam mogla da zamislim!
– On mi je brat – rekla je Dona tiho. – Nema nikoga… ćak ni devojku.
– Grison? – Podigla je obrve podrugljivo. – Grison uvek ima devojku. Nikada nije bez neke prijateljice.
– Sada je sam.
– Raskinuo je? – upitala je Džesika sa slatkim osmehom.
– Nije on tako loš, Džes. Džesika je prekrstila ruke i uzdahnula rezignirano.
– Pa, do pre šest meseci Koriola Metjuz je smatrala da je on najlepši muškarac na svetu – podsmehnula se.
Dona je pogledala pravo u oči.