Livada je bila orošena, a septembarski povetarac oživljavao je to tiho jutro. Katarina Meri Kilpatrik zabacila je unazad svoju dugu. crnu kosu i nasmejala se glasno i radosno. Bila je srećna što je živa i što može da uživa u ovakvoj lepoti.
Iznenadni zvuk poplašio je konja sjajne, kestenjaste dlake koga je jahala. Konj poskoči nervozno.
-Smiri se — pomilovala ga je nežno po sapima.
Konj se umirio odmah. Dodir te ruke bio mu je poznat Strela je bio njen konj još od ždrebeta. Dobila ga je za svoj šesnaesti rođendan od Blejka. Sada mu je bilo pet godina, ali, je još uvek imao je manire ždrebeta. Bio je veoma plašljiv. Baš kao i Katarina.
Njene tamne oči blistale su od uzbuđenja dok je posmatratrala daleki horizont rumenog, jutarnjeg neba. Bilo je divno biti ponovo kod kuće. Ekskluzivna škola za mlade devojke pružila joj je znanje, kulturu i uglađene manire, ali. nije uticala na njenu ljubav prema ovom životu i farmi. Uprkos činjenici da jeama Hamiltonovih u Južnoj Karolini bila njena samo zbog toga šloa porodica usvojila, ona je volela zelena brda. svaki l i svako drvo na toj farmi, kao da je i sama bila jedna od Hamiltonovih.
Okrenula je Strelu kad je primetila Filipa Hamiltona. On je jurio prema njoj na svom vrancu. Osmehivala mu se izdaleka. Kad bi ga Blejk video na jednom od svojih nagrađenih pasluva, bilo bi to ravno katastrofi. Sreća da je Blejk još uvek bio u Evropi na službenom putu. Mod je dopuštala sve svom mlađem sinu, ali, Blejk nije imao ozbira i nije povlađivao nikom.
Already a member? Log in here
